За рудом у Србији трага 35 страних компанија, а у наредних годину дана биће отворена три рудника угља, олова и цинка у околини Крупња, Пирота и Босилеграда, пише данас "Политика".
За рудом у Србији трага 35 страних компанија, а у наредних годину дана биће отворена три рудника угља, олова и цинка у околини Крупња, Пирота и Босилеграда, пише данас "Политика".
Београдски лист тврди да Србију у наредних неколико година очекује прави рударски бум, јер је дошло до експанзије геолошких истраживања, те да наша земља већ сада има више од 220 експлоатационих и око 130 истраживачких поља, на којима се обављају геолошка испитивања.
"И то није све јер се у скорије време очекује и отварање пет до седам нових рудника. Три рудника угља, олова и цинка биће отворена у наредних годину дана у околини Крупња, Пирота и Босилеграда", наводи београдски лист.
Међу 35 компанија које трагају за српском рудом, "Политика" наводи амерички "Фрипорт", канадски "Ресервоар минералс", британско-аустралијски "Рио Тинто" и енглески "Минеко лимитид".
У истраживање рудног блага, напомиње београдски лист, укључена је и канадска рударска компанија "Мундоро", а Канађани су заинтересовани и за стратешко партнерство са РТБ "Бор", где већ истражују на неколико локација док им је партнер у том послу јапанска национална компанија за нафту, гас и метале ЈОГМЕЦ.
Мултинационалним корпорацијама које улажу у експлоатацију руде у Србији, додаје "Политика" придружила се и канадска компанија "Невсун", која је окончала истражне радове у околини Бора, у рејону Чукару пеки и "недвосмислено потврдила" да је то најбогатије налазиште бакра на свету.
Велико интересовање, указује лист, показале су и канадска компанија РГМИ и "Данди Капитал маркетс".
Упитан шта значи "бум" у рударском сектору, министар енергетике Александар Антић каже за "Политику" да је ово што се у последње време дешава последица неколико чинилаца, пре свих, то што Србија располаже озбиљних геолошким потенцијалима, који су интересантни рударским компанијама.
"Све оне спремне су да улажу знатна средства у истраживања. С друге стране, Србија је услед реформи фискалне стабилизације постала интересантно место за инвестиције које се мере стотинама милиона евра", објашњава Антић.
Осим тога, додаје, нови закон о рударству и геолошким истраживањима оцењен је као један од најбољих у Европи јер пружа велике гаранције инвеститорима и предвидива правила игре од почетка истраживања до евентуалног отварања рудника.
Према наводима београдског листа, нова налазишта бакра и злата Чукару пеки код Бора и Савинац код Бољевца потврђују рентабилност производње јер досадашња истраживања показују да у тони руде има од 20 до 30, па чак и по 50 грама злата.
Такође, наводи да је лозничко лежиште нове руде јадарит, богате веома траженим литијумом и бором, јединствено у свету.
"Процењује се да има резерве од 130 милиона тона литијума и више од 10 милиона тона бората. Тренутно на 130 истражених поља са разним рудама и минералима трага 35 махом страних компанија. Два капитална посла су у завршној фази истраживања - Јадар код Лознице и нова налазишта бакра и злата на југоистоку земље", напомиње београски лист.
Додаје да је пројекат "Јадар" у фази студијске разраде почетка производње, а да је задатак новоформиране заједничке радне групе Владе Србије и светског гиганта "Рио Тинто" да убрза тај посао и издавање дозвола јер је план да рудник јадарита проради најкасније 2023. године.
Оваква рударска експанзија, предвиђа "Политика", најпре ће се осетити кроз учешће у расту БДП земље, који би са садашњих 1,5 одсто требало да порасте на три одсто.
Извор: Танјуг, Политика
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.