РЕСТИТУЦИЈА НА ЧЕКАЊУ: Измене закона и комасација коче реституцију
По подацима Агенције за реституцију, бившим власницима или њиховим наследницима у Србији враћено је 5.706 пословних простора, зграда као целина и станова, од чега највише у Београду и Новом Саду
По подацима Агенције за реституцију, бившим власницима или њиховим наследницима у Србији враћено је 5.706 пословних простора, зграда као целина и станова, од чега највише у Београду и Новом Саду.
Од укупног броја објеката враћено је 4.089 пословних простора, 785 станова и 832 зграде.
У исто време враћено је 265 хектара, 24 ара и 18 квадратних метара неизграђеног грађевинског земљишта, 4.511 хектара, 24 ара и 18 квадрата шумског земљишта и 20.329 хектара, 98 ари и 14 квадратних метара пољопривредног земљишта. Враћањем те имовине, Агенција за реституцију решила је око 60 одсто захтева, док преостали чекају следећу годину, али и измену Закона о враћању одузете имовине и обезбеђењу. Највеће „кашњење” Агенција има код враћања одузететог пољопривредног земљишта јер се од ње потражује 92.000 хектара.
5.706 ПОСЛОВНИХ ПРОСТОРА, ЗГРАДА И СТАНОВА ВРАЋЕНО
Јавна расправа и коначан изглед Нацрта закона о изменама и допунама Закона о враћању одузете имовине и обештећења давно је већ завршена, али га још није усвојила Влада Србије, која треба да га упути на усвајање посланицима Скупштине Србије. Међутим, управо те измене треба да омогуће бржу и ефикаснију реституцију, односно посутпање по захтевима за враћање одузете имовине и обештећење, као и боље решавање питања обештећења и решавања проблема у досадашњој примени Закона о враћању одузете имовине и обештећењу.
Очекује се да измене наредних месеци буду усвојене да би се већ на јесен убрзао поступак реституције, и то управо у враћању одузетог пољопривредног земљишта, али и грађевинског.
Јер, највећи проблем у примени тог закона односи се на враћање пољопривредног земљишта које је у међувремену, од одузимања до данас, било предмет укрупљавања парцела – комасације. Закон о враћању одузете имовине предвиђа само једну нејасну одредбу која начелно даје право на враћање комасираног пољопривредног земљишта, и то тако да се враћа земљиште које је у поступку комасације добијено за одузето земљиште.
Нејасноћа тог закона је у овом случају вишеструка: прво, нејасно је како би се враћало земљиште које је у комасацију ушло као земљиште које је у приватној својини, па је самим тим из комасације и изашло као приватно земљиште, а имовина која је у тренутку доношења одлуке Агенције за реституцију у приватној својини која је стечана у складу са законом, не може бити предмет враћања. У таквим случајевима та одредба закона је једноставно неспроводива јер треба имати у виду да она указује на враћање земљишта у натури, а не на обештећење.
ДА ДРЖАВА БИРА КОЈУ ЗЕМЉУ ЋЕ ДА ВРАТИ
Због свих евидентираних проблема, изменама се предлаже могућност држави да бира с којег подручја и које пољопривредно земљиште ће вратити, што омогућава Влади да несметано реализује билатералне споразуме о улагању у аграр и друге раније преузете обавезе и планове. На тај начин се отклањају недоумице и нејасноће у важећем законском решењу и избегава одговорност Србије због непостојања евиденције о предметној имовини и њеном подвргавању принудним административним мерама којима се губи сваки траг власништва и фактичких промена на пољопривредном земљишту.
Уколико се у пракси и заузме став да се у том случају земљиште враћа, поставља се питање које би се онда земљиште вратило јер не постоји нити један законски критеријум који би помогао у доношењу одлуке о враћању, а оно што је у закону предвиђено за враћање не може се вратити.
20.329 ХЕКТАРА ВРАЋЕНО, А ПОТРАЖИВАНО 92.000
Други проблем односи се на то што Агенција за реституцију, да би утврдила које земљиште је било предмет комасације, мора да прибави комплетне списе комасације, које, по подацима на које је она указала, иако их је још пре више од две године тражила по службеној дужности од надлежних органа, осим у неколико општина, није успела да прибави. С обзиром на то да је комасација спровођена неколико деценија, а у неким општинама још је у току, поменуте списе је, како се показало, готово немогуће пронаћи. У случајевима када нема списа, поступак је потпуно блокиран из објективних разлога.
Трећи проблем је што је, чак и у оним општинама у којима су прибављени списи комасације, неретко тешко наћи парцеле које су одузете међу парцелама које су биле предмет комасације. Иако су оне неспорно ушле у комасациону масу, често су парцеле које су одузете мењале бројеве и површине од тренутка одузимања до комасације, што доводи до тога да се не могу пронаћи у исказима комасације под бројевима под којима су одузете.
Извор: Дневник
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
