ИСТРАЖИВАЊЕ: Субвенције које дамо врате се у буџет за 14 месеци

Субвенције инвеститорима врате се у буџет за 14 месеци, показале анализе. На одобрена 125,4 милиона евра, за пет година компаније ће држави уплатити 512,8 милиона евра

По правилима Закона о улагањима, до краја прошле године, потписан је 31 уговор са инвеститорима, а 30 их је и даље активно. Кроз њих се очекује укупно 340,9 милиона евра улагања. А да би их привукла, Србија је из свог буџета наменила 125,4 милиона евра директних субвенција. Подстицаји ће се, очекује Министарство привреде, кроз различите јавне приходе које ће те компаније измиривати, у буџет вратити за 14 месеци.

За потребе Министарства привреде Јован Миљковић, консултант на пројекту Светске банке, урадио је анализу колико је времена потребно да се држави врати новац дат за субвенције инвеститорима. Обухваћени су пројекти који су уговорени од дана доношења новог Закона о улагањима до децембра 2016. године.

"Предвиђено је отварање 21.276 нових радних места или 709 запослених у просеку по пројекту. Укупна маса уговорених месечних зарада у свим пројектима износи 10,48 милиона евра месечно, што је 125,8 милиона евра годишње. Гледано по радном месту, просечан износ субвенција је 5.898,61 евро. Када се узму само порези и доприноси који ће бити уплаћени по основу зарада, очекивани приход буџета, државе и локалних самоуправа, фондова и Националне службе за запошљавање, током 60 колико траје обавезни мониторинг, достићи ће 248,7 милиона евра. За поврат исплаћених средстава по овом основу биће потребно 30,3 месеца", кажу у Министарству привреде.

Анализа је узела у обзир и укупне јавне приходе које ће нове компаније плаћати. Током 60 месеци, они ће достићи 512,8 милиона евра. Тако посматрано, уложени новац из буџет биће враћен за око 14 месеци. Економисти, међутим, објашњавају да директно субвенционисање инвеститора, ипак, није најбољи начин њиховог привлачења.

"Да је то најбољи модел, држава би стимулисала све улагаче, а не само поједине" објашњава Милојко Арсић, професор Економског факултета.

Многе земље не примењују такав начин привлачења инвеститора. То није лоше као привремена мера. Много је ефикасније привлачити улагаче добрим условима пословања - добром инфраструктуром, приступом свих енергената на читавој територији и сличним. Није ми сасвим уверљив аргумент о повраћају кроз јавне приходе, јер су тако гледано исплативије компаније које нису добиле подстицаје. Директни подстицаји се не могу посматрати као улагање државе, јер би се тај новац у нешто уложио. А јавни приходи имају своје намене - иду у здравство, просвету...

ПОРЕКЛО

Међу уговореним пројектима у том периоду, пет је домаћих инвеститора. Међу странцима, највише је улагача из Немачке - седам. Из Италије је стигло троје, колико и из САД и Холандије, по два из Турске и Канаде. По једног улагача су "делегирали" Бангладеш, Бугарска, Хонгконг, Швајцарска, Тајван и Тунис. Сви су и даље у фази реализације.

Извор: Вечерње Новости онлине

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

ДОКОН ПОП И ЈАРИЋЕ КРСТИ: Јеремићева поднела кривичну пријаву, Вучић има паметнија посла

Следећи чланак

ИВАНОВИЋ: Хоћу да сперем љагу са свог имена