ГАСОВОД: Србија ће се качити на Мађаре
Разговор Русије и нашег северног суседа поново отворио приче о новим трасама којима ће се у будућности гасом снабдевати и наша земља
Којим ће правцем убудуће Србија добијати руски гас, није јасно ни после састанка у четвртак у Будимпешти, на којем су Владимир Путин и његов домаћин мађарски премијер Виктор Орбан разговарали и о транспорту и продаји гаса и нафте. Једно није спорно - обе земље су заинтересоване за сарадњу, али градња гасовода зависи од одлуке Еврокомисије, а не од жеља Будимпеште и Москве.
Једино што је извесно јесте да, шта год се договорили, истим правцем ће се и Србија прикачити на руску цев, односно на мађарски договор.
"Путин је рекао да ће Мађарска без обзира на транзит гаса кроз Украјину моћи да се снабдева преко "Северног тока 2" или "Турског тока", у зависности од тога који ће се правац градити. То све исто важи за Србију" незванично кажу у Министарству енергетике.
Мађари имају са "Гаспромом" дугорочан уговор до 2019. за куповину руског гаса преко украјинског "Берегова" и аустријског "Баумгартена". Сада Мађарска купује 5,5 милијарди кубика руског плавог горива, што је око 60 одсто потреба те земље.
"Председник Путин нам је гарантовао да ће руски гас и нафта сигурно стизати у Мађарску. Све остало су техничка питања. "Јужни ток" био би у нашем интересу, али добијање дозволе за градњу није у нашој компетенцији. И "Турски ток" нас интересује и ако буде таква могућност, ми ћемо је искористити" рекао је премијер Орбан.
Путин је потврдио да ће заиста учинити све да Мађарска добије енергенте јер је она поуздани и платно способни партнер.
"Ми смо заинтересовани за продају наших енергената и тражићемо било који пут да их доставимо. Желимо да та питања буду апсолутно деполитизована и да имају чисто економски карактер. Не намеравамо да се љутимо на Бугарску или неку другу земљу зато што нису имали храбрости у своје време да реше питања са Еврокомисијом око "Јужног тока". Ако су они спремни да се врате том питању, ми такође хоћемо, али нама су потребне гаранције јер ми више не можемо и не желимо да наше компаније имају губитке због непромишљених решења. Ако кренемо заједно у дијалог с Бриселом, тада ће сигурно сви бити задовољни и то ће бити у корист не само двостраних односа него и енергетске безбедности континента у целини", рекао је Путин.
Путин је потврдио да је са Орбаном говорио не само о пројекту "Северни ток 2", него и о "Јужном току", који је стопиран. "Гаспромово" руководство је раније говорило да не намерава да продужава са Украјином уговор о транзиту плавог горива, који истиче почетком 2020.
Да би "Турски ток" добио наставак преко Балкана, такође треба да добије сагласност Еврокомисије, дакле није довољна само жеља руководства у Атини. Капацитет овог гасовода је на почетку требао бити 63 милијарде кубика, као што је пре тога планирано за претходни гасовод. Али касније су се Москва и Анкара сложиле да на дну мора спусте две а не четири цеви. Осим тога, други цевовод ће се спусти тек кад се постигне договор са европским потрошачима.
ЗАЈАМ ЗА "ТУРСКИ ТОК"
Управа руске компаније "Гаспром" одобрила је почетком јануара кредит од 310 милиона евра својој кћерки компанији "Соут стрим транспорт", која ће градити гасовод "Турски ток".
Кредит је одобрен на 3,5 године, а користиће се за плаћање трошкова набавке цеви, складиштења цеви и опреме, као и радова на изградњи гасовода.
"Турски ток" ће се градити у две линије, а очекује се да ће обе бити завршене до краја 2019. године. Предвиђено је да прва линија буде намењена турским потрошачима, док је друга намењена европским земљама.
ЖАЛБЕ НА "СЕВЕРНИ ТОК 2"
Против "Северног тока 2" је више источноевропских земаља на челу са Пољском, плус Украјина. Бивши премијер Украјине је говорио да пуштање "Северног тока 2" лишава Украјину годишње две милијарде долара које наплаћује од транзита на свом гасоводу. У марту прошле године противници "Северног тока 2" послали су писмо Еврокомисији и тражили да се забрани пројект. Интересантно је да је тада то писмо потписао и мађарски премијер.
Адут Москве за градњу "Северног тока" је тај што су у игри као партнери "Гаспрома" немачки гасни гиганти, који би могли да утичу да политичко руководство своје земље помогне да се цеви спусте на дно Балтика, јер од њих никоме ништа не прети.
Извор: Вечерње Новости online
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
