БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ Војвођанских Хрвата

Кићење Божићног дрвца - јелке је традиција којој се посебно радујемо у време Божића.

Кићење Божићног дрвца - јелке је традиција којој се посебно радујемо у време Божића. Данас је Божићно дрвце најчешће јела или бор, окићена сјајним украсима који дому дају посебну празничну атмосферу.

Божићно дрво се сматра хришћанизованом паганском традицијом украшавања домова и обожавања зимзеленог дрвећа у време зимског солстиција. Јелка, или Крижбан, је обичај који је настао у Немачкој. Наиме, постоје две легенде које говоре о настанку ове традиције. Прва легенда каже да је Свети Бонифације у 7. веку. века дошао из Енглеске у Немачку да шири јеванђеље. Да би германским племенима на сликовит начин објаснио јединство Свете Тројице, користио је сорту северне беле јеле троугластог облика која је симболизовала Тројство. Друга легенда говори о томе како је сам Мартин Лутер китио јелку почетком 16. века.

Листопадно дрвеће је прво коришћено као јелке, а касније и четинари. У 12. веку. У 19. веку, јелке су окачене са плафона, и окачене наопачке, симболизујући Свето Тројство. Обичај кићења зимзеленог божићног дрвца у Хрватској се појавио 1850. године под утицајем тадашње немачке политичке и културне традиције, да би временом потпуно истиснуо обичај паљења храстовог, буковог или маслиновог пања на Бадње вече. Паљење бадњака – лишћара, букве или храста – на Бадње вече и уношење у кућу било је распрострањено и међу бачким Хрватима. Отац или мушко дете уносили би божићно дрвце у кућу, ударали упаљеним балваном на врата или праг, рецитујући текст који је требало да обезбеди добру годину. Циљ је био да пролети што више варница. Божићно дрвце се потом стављала у пећ да спали или износила у двориште.

У средњем веку, у неким деловима Европе, био је обичај да се на Божић у црквама поставља представа о Рају – Адаму и Еви. Део ових представа било је и дрво јабуке, чији су плодови симболизовали спознају добра и зла у рајском врту. Временом је уз јабуке стаблу додато и друго воће и разни украси. Најстарији помен о обичају кићења јелке преузет је из хронике бременског еснафа из 1570. године, у којој се наводи да је за децу цехова постојало мало јело украшено јабукама, орашастим плодовима, урмама, перецима и папирним цвећем. Обичај се помиње и у Базелу, где су кројачки шегрти по граду носили дрво окићено јабукама и сиром. Почетком 19. века У 18. веку обичај је постао популаран међу племством и проширио се по дворовима. Стаклене кугле у боји које данас познајемо настале су у 19. веку. века. Наиме, верује се да је прве стаклене кугле направио сиромашни дувач стакла јер није имао новца за јабуке и слаткише.

По сећањима старијих приповедача у суботичком крају, почетком двадесетог века бадњак на салашима није био зимзелен, већ грана, попут метле или сирка, коју је домаћица чистила, увијала у тесто и украшена.

Правила украшавања јелке

Правило је да нема правила. Свако своју јелку кити по свом стилу, онако како најбоље зна, а подразумева се да свако има своју грану која је најлепша. Најчешће се на врху јелке поставља звезда која представља Јутарњу, а испод бора звезда која представља Витлејем. Што се тиче украса, они могу бити израђени од различитих материјала и свих боја. Најчешће коришћена боја је црвена, која симболизује радост, срећу и љубав, и златне нијансе које симболизују светлост и топлину.

Данас је тржиште преплављено морем украса за јелку од разних материјала, који свакоме дају прилику да изглед јелке прилагоди свом стилу.

У првој половини двадесетог века јелку су китили украси од папира, ораси умотани у сјајни папир, бомбоне и вата која је требало да подсећа на пахуље. Док су дрвећа некада била украшена шареним орнаментима и тракама, данас је тренд украшавања дрвећа у једној боји. 

Уз мало маште и воље, можете сами да направите украсе и забавите целу породицу. Материјали за израду украса могу се сакупљати у природи или купити у хоби продавницама. 

Током празника, окићена јелка је понос сваке породице. Уноси топлину и радост у дом. Породице се окупљају око ње, а деца испод ње чекају поклоне. Међутим, током божићних празника не смемо заборавити значење Божића. За ово време сви се трудимо да будемо љубазнији, бољи и да помогнемо онима којима је помоћ потребна, па можемо са сигурношћу рећи да је Божић празник љубави, светлости и нове наде.

Извор: НВ

"Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства."

Претходни чланак

ИЗЛОЖБА посвећена Александру I Карађорђевићу

Следећи чланак

ОБЕЛЕЖЕНО ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији