НОВИ КРЕДИТИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Од фебруара у покрајинском фонду десет одсто више новца

Од фебруара у Покрајини нови јефтини кредити за паоре

Ове године у Фонду за развој пољопривреде АП Војводине ће бити десет одсто више новца него лане, око 600 милиона динара, а свих 11 кредитних линија Фонд ће објавити у другој половини фебруара.

„Захваљујући кредитним линијама Фонда за развој пољопривреде АП Војводине, у Турији је прошле године на десет хектара подигнут трешњик, у Иригу два воћњака, на истој површини, засађене су саднице крушака и јабука… велико подно складиште подигнуто је у Крајишнику, системи за заливање изграђени су у земљорадничким задругама у Дебељачи и Товаришеву…“, каже директор Фонда за развој пољопривреде Александар Богдановић.

Ове године у Фонду ће бити десет одсто више новца него лане, око 600 милиона динара, а свих 11 кредитних линија Фонд ће објавити у другој половини фебруара. Лане је подељено 300 кредита премда је било дупло више заинтересованих. Посебно охабрује то што су пољоприведници уредне платише, односно што се више од 93 одсто њих држи рокова отплате.

Богдановић каже да међу пољопривредницима више не влада интересовање за куповину трактора, већ да се и ове године, као што је то био случај и лане, очекује велика навала за кредите ради унапређења сточарства. Лане је 90 сточара добило кредите вредне 250 милиона динара.

„Највећа јагма у 2018. владала је за кредите ради това јунади, узгоја свиња и куповину оваца, што раније било тако. Али подносиоци захтева 2018. нису били велики сточари већ су кредити тражени ради обнове или почетка бавље­ња сточарством“, каже Богдановић, наводећи да је за ту кредитну линију било опредељено вишеструко више новца у поређењу с ранијим периодима када је за тов било намењено свега 30 до 40 милиона динара.

Захваљујући кредитној линији уведеној прошле године ради подизања вишегодишњих засада, Богдановић истиче да се у Покрајини све више развија воћарство у односу на друге гране пољопривреде, и да у томе, бар је тако за сада, воде Сремци.

„Највише захтева за кредите нам долази из Срема, најмање из Баната, а из Бачке осредње“, каже Богдановић. „Сремци више не траже кредите за противградну заштиту, ограђивање вођњака, заливне системе… већ за куповину бокс-палета, ради удруживања за изградњу хладњача, прикључну механизацију… Више су едуковани и прате какве подстицаје даје држава, конкуришу и добијају субвенције.“

Воћари најдуже чекају с првом уплатом 

Пољопривредници ће, подсећамо, моћи да конкуришу за кредите ради куповине механизације, приплодних грла, подизање стакленика, пластеника, система за наводњавање, противградну заштиту, куповину кошница, пчелињих ројева и друштава… Од лане уведена кредитна линија за подизање вишегодишњеих засада постојаће и ове године. Камате, по чему је Фонд препознатљив, и даље ће бити један одсто за заливне системе, а један и по одсто за остале кредитне линије, мада директор Богдановић каже да је Фонд тражио од Покрајинског секретаријата за пољопривреду да камата за сва кредитна задужења буде један одсто.

У зависности од кредита, грејс-период је од пола године до три године. Најдужи рок у враћању кредита имају воћари. Они крећу с првом ратом тек после три године. Рок отплате за све кредите је углавном пет година.

Извор: Дневник

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

БРЕНДИРАЊЕ СРПСКИХ ПРОИЗВОДА: Паприка као нови извозни производ Србије

Следећи чланак

ПОПИС ГАЗДИНСТАВА: У понедељак почиње анкетирање 120.000 пољопривредних имања