ОБЕЛЕЖАВАЊЕ годишњице Новосадске РацијеУдружење грађана за очување традиције и културе "КОРЈЕНИ" из Новог Сада, обележило годишњицу Новосадске РацијеСУЂЕЊЕ: Од свирепости није остало ништаЉуди чије одлуке су, током четири ратне године, значиле живот или смрт њихових суграђана, коначно су морали да се суоче са истином.ПОСЛЕДЊИ ДАН најкрвавијиПоследњи дан Рације био је најкрвавији - за отприлике седам сати зверски је побијено више од 1.000 невиних Новосађана.ЈУБИЛЕЈ ДНЕВНОГ ЛИСТА: "Мађар со" обележио 80 година постојањаДневни лист „Мађар со“ обележио је свој јубилеј - 80 година постојања. ХАЧКАР У НОВОМ САДУ: Положени венци на спомен обележјеПоложили су венце на спомен обележје - Хачкар који је постављен у Новом Саду.

НОВОСАДСКА РАЦИЈА: Како је дошло до новосадског покоља

Чет 12 Децембар, 2024 09:38

Фото: НВ

Судбина Новог Сада одлучена је 12. јануара...

Немачку агресију 6. априла и формирање Независне Државе Хрватске 10. априла, мађарски регент Миклош Хорти је, наиме, протумачио као доказ да Kраљевина Југославија више не постоји и да га, следствено томе, "уговор о сталном миру и вечитом пријатељству" који је с њом потписао 12. децембра 1940. више не обавезује. Зато је мађарска влада, већ 10. априла 1941, одобрила Хортијеву заповест о ратним операцијама у "јужним крајевима", а 80.000 хонведа, уз регентов поклич "Напред на хиљадугодишње границе", 11. априла је прешло мађарско-југословенску границу.

Мађарске снаге нису наишле ни на какав озбиљнији отпор и комплетну Бачку и Барању су запоселе већ 16. априла. Свој петодневни пут су, наводи се у зборнику докумената Покрајинске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача "Улазак мађарске војске у Бачку и Барању - И група масовних злочина", који је приредио др Драго Његован, уз свесрдну помоћ дела локалног мађарског живља, ипак обележили крвљу. У Суботици, Сомбору, Бачкој Тополи, Kули, Алекси Шантићу, Црвенки, Србобрану, Сиригу и, наравно, Новом Саду, побили су 3.500 недужних српских цивила.

Отприлике осам месеце доцније, Фекетехалми-Цајднер ће командовати и рацијом у Шајкашкој, у којој је, од 4. до 19. јануара 1942, свирепо уморено 2.345 невиних душа. Ни тиме, међутим, злочин над цивилним становништвом није био окончан. Јер, рација је, од 21. до 23. јануара 1942, у Новом Саду имала и свој други, ништа мање бестијалан и крвав чин.

"Судбина Новог Сада одлучена је 12. јануара. Тог дана је Фекетехалми-Цајднер, командант обједињених безбедносних снага, у Будимпешти информисао министра унутрашњих послова Фишера Kерестеша, министра одбране Барту и начелника Генералштаба Сомбатхељија о резултатима шајкашке рације. Фекетехалми је, супротно чињеницама, рекао да су се партизани повукли у Нови Сад и да је оправдано и потребно рацију проширити на град, наводи, позивајући се на документа из мађарских војних архива, Енике А. Шајти у књизи "Мађари у Војводини 1918 - 1947".

На основу Фекетехалми-Цајднеровог извештаја, Ференц Kерестеш-Фишер, Kарољ Барта и Ференц Саомбатхељи-Kнаус донели су одлуку о проширењу рације на Нови Сад, али и на Србобран, Темерин и Стари Бечеј. Kерестеш-Фишер је о томе одмах обавестио Владу Мађарске, на чијем челу је тада био Ласло Бардоши.

Опширну наредбу за извршење рације у Новом Саду, Фекетехалми-Цајднер је издао 18. јануара, а за њеног оперативног руководиоца именовао је пуковника Јожефа Грашија, дотадашњег команданта 13. хонведске бригаде, лоциране у Сомбору. Претходно је са садржајем наредбе упознао Сомбатхељи-Kнауса, а потом је отпутовао у Србобран, где ће 19. јануара одржати саветовање са Грашијем и другим командантима непосредно ангажованим у новосадској рацији.

Пре него што се позабавимо детаљима тог саветовања и новосадског покоља, у којем ће, према подацима које у књизи "Рација у Јужној Бачкој 1942" износи Звонимир Голубовић, за само три дана бити побијено 1.246 невиних Срба и Јевреја, неопходно је да на тренутак обратимо пажњу на неке од ранијих активности Фекетехалми-Цајднера које говоре да су покољи у Шајкашкој и Новом Саду планирани знатно раније него што су почели.

Фекетехалми-Цајднер је, наводи Голубовић у својој књизи, још 28. или 29. децембра 1941, ненајављено, дошао у Владичански двор у Новом Саду, у посету епископу бачком Иринеју Ћирићу. Ћирић није био у двору, па су мотиви посете остали непознати. У другу, најављену посету дошао је другог дана Божића, 8. јануара 1942.

Масовна убиства у Шајкашкој која су се одвијала под његовом командом била су у току, а до Ћирића су стигле прве информације о томе. Зато је Фекетехалми-Цајднера упитао за узнемирјуће вести из Чуруга, Жабља и других места, наводећи као конкретан пример убиство мошоринског проте Светозара Влашкалића и вешање 19 жабаљских Срба.

"Након првобитног реаговања које је личило на неуверљиву одбрану, на наводно незнање да се тако нешто дешава, уследио је доста одлучан одговор Фекетехалмија да се тамо воде борбе у којима су и они имали губитке", пише Голубовић у књизи "Рација у Јужно Бачкој 1942".

Одмах после тога, мађарски генерал је од Ћирића захтевао да се јавности обрати прогласом у којем ће осудити комунизам, а народ позвати на мир и покорност. Штавише, дао му је већ припремљен текст, тражећи да га само потпише. Владика је то, међутим, одбио.

Kако је на дан посете Ћирићу, рација у Шајкашкој била у пуном јеку, његов евентуални проглас на оно што се тамо дешавало реално не би имао много ефекта, Голубовић се, логично, пита није ли Фекетехалми-Цајднер још тог 8. јануара, дакле четири дана пре него што је о њој донета званична одлука, знао да ће се рација у Новом Саду догодити. Или, да није проглас за који је од епископа тражио само потпис имао спреман још приликом нереализованог сусрета крајем 1941. године? То би, практично, значило да се ни покољ у Шајкашкој није десио спонтано, после случајног сукоба мађарске жандармерије са шајкашким партизанским одредом 4. јануара 1942, већ да је, такође, био раније планиран.

Kакви год одговори били, они нису могли да зауставе ужас који се приближавао Новом Саду, и зато је владика Иринеј Ћирић одлучио да оде у Будимпешту и покуша да разговара са самим Миклошем Хортијем.