ЗА СРБИЈУ РЕШЕНО, ЗА ХРВАТСКУ СПОРНО: Нема договора око 145 километара границе на Дунаву

Већ деценију и по нема компромиса о томе куда и на основу којих докумената треба да се исцрта граница на Дунаву

Србија је с пажњом пратила поступак, а сада и спровођење одлуке Арбитражног суда у спору Хрватске и Словеније око Пиранског залива, јер и сама има међугранични проблем са Хрватском. Већ деценију и по нема компромиса о томе куда и на основу којих докумената треба да се исцрта граница на Дунаву. Стручна јавност сматра да би за обе стране било најбоље да отворе преговоре.

Договора нема о 145 километара границе на Дунаву, од улаза из Мађарске до Бачке Паланке. Два речна острва - Шаренградска ада и Вуковарска ада - највећи су камен спотицања. За Србију питање разграничења решено је још 1945. године Законом о установљавању и устројству Војводине.

"Уколико погледамо општеприхваћене међународне правне норме везано за међународне пловне реке, видимо да се на таквим деловима граница успоставља матицом реке, што је такође један или другорангирани принцип. Са друге стране, Хрватска инсистира да се државна граница утврди према границама рубних делова катастарских општина, али према евиденцијама које воде хрватски органи", наводи потпуковник Горан Продановић, руководилац Групе за границе.

Да Србија треба да извуче поуку из тек завршеног спора Загреба и Љубљане, оцењује коментатор Политике Мирослав Лазански. Указује на то да се, осим по катастру, одлучивало и на основу става Бадинтерове комисије да су Авнојевске границе бивших југословенских република сада међудржавне.

"По тој логици, граница између Србије и Хрватске би ишла матицом тока реке Дунав, значи главном матицом, али оно што је проблематично јесте то што по катастру Хрватска има на нашој страни Дунава 10.000 хектара, а ми мислим да имамо на хрватској страни негде око 3.000. Хрватски џепови на овој обали Дунава где је Србија су урбани мање више, а српски џепови на хрватској обали Дунава су некакве јаруге, ливаде и пустаре", објашњава Лазански.

Ако се две државе не договоре, читав случај би попут Пиранског залива, могао да заврши пред арбитражом у Хагу, или Међународним судом правде, ако се сложе обе стране.

"Сагласност је увек потребна, понекад ту сагласност замењује међународна конвенција, али мислим да овде нема такве конвенције која би заменила сагласност", наводи Тибор Варади, стручњак за међународно право.

Да би дошло до компромиса, пре 16 година формирана је Међудржавна дипломатска комисија. Од укупно девет седница, последња је одржана пре шест година. Често мењање влада у обе земље успорило је посао.

"Ми смо и 2013. и 2016. формирали наш део међудржавне дипломатске комисије и о томе смо обавестили хрватску страну. Повратних одговора – осим o једном питању 2014. године када смо их обавестили и када су они изјавили да због заузетости њихових експерата око ангажмана у ЕУ као нове чланице, нисмо имали", објашњава Продановић.

У Групи за границе верују да ће се суседи придржавати Декларације о промовисању европских вредности према којој решавање граничних питања не сме да буде кочница евроинтеграцијама.

Извор: РТС

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

НАВОДЊАВАЊЕ ЈОШ 642 ХЕКТАРА: Уручено 169 уговора корисницима бесповратних средстава

Следећи чланак

ЗА БОЉУ ПИЈАЋУ ВОДУ: За водне објекте 190 милиона динара бесповратних средстава