ВОЈВОЂАНСКА ВИНА У ЕВРОПИ: Могућ извоз 63.000 хектолитара вина

Фото: Pixabay

Војводина има шансе да ове године извезе на тржиште земаља Европске уније 63.000 хектолитара квалитетног пенушавог вина и вина од свежег грожђа, речено је на трибини у Сремским Карловцима

Војводина има шансе да ове године извезе на тржиште земаља Европске уније 63.000 хектолитара квалитетног пенушавог вина и вина од свежег грожђа, речено је на трибини у Сремским Карловцима, у организацији Делегације ЕУ у Србији, ЕУ Инфо-поинта у Новом Саду, и у сарадњи с Привредном комором Војводине, на којој је било речи о могућностима за извоз војвођанских вина у ЕУ.

Како је оценила Драгица Самарџић из ПКВ-а, то је велика могућност и простор за деловање, који захтева добру организацију.

"ЕУ је најзначајније и водеће тржиште у робној размени војвођанских привредника. Лане је Војводина остварила суфицит у робној размени с ЕУ од 667,9 милијарди долара. Укупна вредност вина извезеног у 2016. години на та тржишта је 751.432 долара, или 248.965 литара. То је далеко испод предвиђене и одобрене квоте. Највише вина извезли смо у Хрватску – за 321.870 долара, затим у Словенију и Аустрију." казала је Драгица Самарџић.

По њеним речима, винарство и виноградарствио у Војводини и Србији је остварило значајне резултате, у чему је држава имала велику улогу кроз подстицајне мере, дајући субвенције за подизање нових засада, куповину опреме и унапређење квалитета вина.

"Вино се формално и правно не може извести у ЕУ без обрасца ВИ 1. То је образац који мора да прати вино и који гарантује да је оно произведено уз скалду с ОИВ енолошким поступцима и ограничењима. Након анализе, попуњавају га лабораторије које је овластило Министарство пољопривреде." истакла је Драгица Самарџић.

Уз општу оцену да је квалитет вина и извоз српских произвођача у последње време узнапредовао, констастовано је и да би заједничка промоција и удруживање били пут за извоз вина у ЕУ.

По мишљењу новинара и аутора књиге „Војвођански вински водич – Вина Војводине“ Петра Самарџије, највећи препород, незамислив процват виноградарства у Војводини забележен је у време највеће економске кризе.

"Тај апсурд је занимљив јер је дошло до утицаја и бриге државе за ту свету биљку. У дугом периоду после Другог светског рата, наопаком политиком, Србија је од земље – великог извозника вина претворена у великог увозника. Од осамдесетак хиљада хектара под виноградима Србија је спала на једва 15.000 хектара. Бригом државе та површина се повећава, и по неким рачуницама, сада је достига 25.000 хектара. У Војводини сада има више од стотину регистрованих винарија и шест стотина винских етикета. Најважније је да је квалитет вина у последњих 15 година толико порастао да је то невероватно. Много посла има још у тој грани, то је чињеница, а важан сегмент јесте наука која треба да прати развој." казао је Самарџија.

ПРОКУПАЦ, ТАМЈАНИКА...

Аташе Делегације Европске уније у Србији Карл-Хајнц Фогел сматра да српска вина могу наћи своје место на европском тржишту и да је, што се тиче извоза вина, најважније је да се стандарди ускладе у с онима у ЕУ.

"Обишао сам доста подручја у Србији и могу рећи да се овде производе веома добра вина. Кадарка, прокупац и тамјаника су добра вина: иако се кадарка производи и у Мађарској и Хрватској, српска је боља." казао је Фогел.

Извор: Дневник

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

МИРОВИЋ: Развојна агенција најважнија алатка у спровођењу политике владе Војводине

Следећи чланак

ОПРЕМЉЕНИ ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТРИ: Додељено седам санитетских возила