СЛАВСКИ ОБИЧАЈИ: Прослављање крсне славе код Срба

Извор: Pixabay

Традиција окупљања породице за славском трпезом

Слава позната још и као крсна слава, крсно име, свети, је прастари народни обичај прославе домаћег заштитника. Међу Словенима, најбоље се одржала код Срба. Срби су славу континуирано и најдуже задржали. Највише присталица има веровање да је слава христијанизовани облик старог словенског празника посвећеног митском претку породице, односно породичним прецима уопште. Стари Словени су своје богове сматрали својим прецима и тако су се према њима и односили.

Извор: Pixabay

Свака породица одвојено слави свог свеца. Свеца синови наслеђују од главе породице - обично оца. Ћерке наслеђују славу само ако  остану у кући a удате жене обично славе мужевљеву славу. Када се син одсели и ожени,  за прву слава која предстоји син долази код оца на славу. Након што се исече славски колач, отац из десне руке даје сину четвртичну колача, честитају славу један другом, а затим син тај колач носи са собом у свој нови дом, дели га са породицом и наредне године славу слави у свом дому.

Црква је, имајући у виду практичне разлоге, саветовала и препоручивала породицама које светитеље да узимају за своју крсну славу. Бирани су велики светитељи који се празнују у јесен, зиму и пролеће, када је мање радова у њиви, пошто су Срби били народ који се бавио земљорадњом и сточарством. Поједине породице, опет, бирале су дан када ће се крстити, и светитеља који се тога дана слави, узимале су тај дан за своју крсну славу.

Извор: Википедиа

Обичај је да пре славе, у кућу долази свештеник да свети водицу од које касније домаћице месе славски колач и остатак водице се мало попије за здравље. За свећење водице се припрема чинија са водом, грана босиљка, свећа, кандило , тамјан и свештеник приступа свећењу водице. Све ово се налази окренуто према икони, а икона у кући стоји окачена према истоку. Освећена водица се третира као светиња и њоме се пажљиво рукује.

За славу се обавезно кува жито, односно спрема такозвано кољиво, које може да се припрема на више начина и за ово постоји много рецепата. Према црквеним изворима, потпуно је погрешно не спремати жито за Аранђеловдан и Илиндан под изговором да су они „живи светитељи“ јер жито се не приноси за покој душе светитеља, већ за покој душа предака који славише славу пре нас и јер православни хришћани сматрају да нема живих и мртвих светитеља, већ да су сви живи и посредују пред Богом за нас.

Као и све претходно, и славко жито носи симболику. Оно се кува за здравље и напредак укућана, као и за покој душа преминулих, јер прешница у хришћанству представља симбол вечног живота. Када осване славско јутро, свечари одлазе на јутарњу литургиу у цркву и носе са собом славски колач, жито и црвено вино . У цркви се врши заједничко освећење жита и благосиљање хлеба и вина, а онда свештеник свако жито посебно прелије, и сваки колач посебно реже.

За славу треба купити велику воштану свећу који се пали на дан славе, а пре сечења колача. Пре него што се упали свећа, домаћин се прекрсти, изговори молитву и упали свећу шибицом. Пламен свеће симболизује светлост науке Христове. Славска свећа гори целог дана, а гаси се тако што се домаћин прекрсти, узме чашу са вином и захвати кашичицом и излије вино на фитиљ.

Извор: Википедиа

Слава окупља целу породицу и обично се припрема гозба, укључујући традиционална јела: славски колач и кољиво. Кољиво се прави  од куване пшенице. Може да се припреми на разне начине, али најчешће садржи орахе, орашчиће и/или каранфилиће и мед. Пшеница је симбол Васкрсења Христовог. У зависности од тога да ли слава пада за време поста, остатак гозбе или садржи животињске производе (мрсна слава) или не (посна слава).

Jош једна ствар која је изгубила смисао јесте непоштовање посних слава. Када нека слава падне уз пост, или се слави средом или петком, тај дан се обавезно пости, без обзира да ли породица пости тај пост или не. Боље је да се не слави слава, него правити мрсну храну за славу која пада на пост. То је потпуно против хришћанства и религије и скрнављење обичаја, традиције и свеца којег прослављате.

Извор: jugmedia

Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Арханђел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан). У Србији се прославља још много мање познатих слава односно светаца, а Свети Сава се обележава и као школска слава свих школа у Србији.

Извор: НВ

"Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства."

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

ШОКЦИ У ВОЈВОДИНИ: Живот и обичаји Шокаца који се и данас обележавају

Следећи чланак

СЛАВА ГРАДА НОВОГ САДА: Свечано обележен Ђурђиц у присуству градоначелника и свештенства