Иновације и аграр главне развојне шансе
У Новом Саду јуче се завршио Дунавски бизнис форум, а учесници су се бавили иновацијама, али и развојем аграра.
У Новом Саду јуче се завршио Дунавски бизнис форум, а учесници су се бавили иновацијама, али и развојем аграра.
Од 100 идеја на тржишту успе свега 10, али без нових производа нема већег искорака у развоју земље, зато је важно да сва три партнера и држава и наука и инвеститори помогну развој иновација, и охрабре младе да остварују своје идеје, оцењено је на панелу "Нове технологије – велика шанса Србије" који је одржан у оквиру Дунавског бизнис форума.
Идеја и школованог кадра нам не мањка, а иако посебно технички факултети у Новом Саду, Београду и Нишу предњаче у покретању нових предузећа, потенцијали нису још исцрпљени, истакнуто је на панелу одржаном у Скупштини Војводине. Ипак, не може се све завршити на инкубаторима и парковима, а да би заиста повећали број нових производа без којих нема значајног искорака у развоју, неопходан је и новац и предузетничка едукација која ће младе научити да идеја може да постане стварност.
"То су производи и услуге са додатом вредности. То је оно што чини привреду једне земље конкурентном, то је тај део приче који ми недовољно разумемо као друштво. Иновације су ризик. Ако успе иновација, корист има цело друштво, али ако пропадне, пропада само појединац. У таквим друштвеним условима се мало ко одлучује да иновира. Зато морамо стварати палету тих разних механизама и система за подршку",каже за РТВ в.д. директора Научно-технолошког парка Београд Горана Даниловић Грковић.
Професор Бранко Ковачевић са Електротехничког факултета у Београду, сматра да држава не треба да буде носилац развоја и да она води главну реч у развоју нових производа и технологија, већ да је њен посао примарно да обезбеди услове.
"Посао државе је јасан – то је правна регулатива. Држава само треба да створи нека једноставна правила и да гарантује том капиталу да буде сигуран. Просто да дођу инвеститори, прави играчи који ће имати гаранције, да ако уложе неки новац да ће тај новац моћи и да врате. Држава не треба да игра, држава не треба да се бави тим стварима. Тим стварима треба да се баве факултети, односно универзитети. Сад они имају неку нову улогу коју нису имали. Они су се бавили образовањем, е сад су дошли до тога да морају да имају неке економске ефекте, односно да морају да буду везани са тим тржиштем рада и просто да воде рачуна да ли њихов излазни производ (студенти) да ли могу да се запосле с том дипломом или не", каже Ковачевић.
А до посла и пристојних плата у Србији данас најлакше стижу ИТ стручњаци. У том сектору који живи своју ренесансу, а који је пре свега ослоњен на Факултет техничких наука изникло је много успешних компанија.
Иако су и профити и плате велики, највећи број ИТ предузећа ради за друге, такозвани аутсорсинг, а мало је оних који развијају своје софтвере, стога би Србиа требало да размисли како да и ту направимо квалитативни искорак, каже Милан Шолаја из Војвођанског ИКТ кластера.
"Оба пословна модела имају своје позитивне ефекте. Оно што ми треба да покушамо да урадимо да онима који се баве аутсорсингом помогнемо да прескоче ту једну степеницу или две и да постану директни провајдери решења за клијенте. Доста аутсорсинг компанија размишља да започне неки свој производ, неке то раде кроз улагања у старт ап пројекте својих сопствених фирми, неке раде баланс између аутсорсинга и развоја сопствених решења, неки остају при аутсорсингу јер им се тај пословни модел допада и то је сасвим у реду и надам се да ће држава и наше друштво мало више да се укључе у све те процесе", објашњава Шолаја.
Први човек ИТ кластера истиче и да нису сви потези државе на тој линији, јер како каже не разуме одлуку да се страним компанијама које се баве аутсорсингом дају субвенције и то у сектору где незапослених на тржишту рада нема.
Без образовања нема развоја аграра
Други панел завршног дана Дунавског бизнис форума бавио се правцима развоја агарара који представља стратешку привредну шансу када је реч о повезивању земаља региона.
Агроиндустрија, рурални развој, аграрно предузетништво и органска производња биле су центране теме другог конференцијског дана Дунавског бизнис форума.
Ови панели били су прилика да стручњаци изнесу своје виђење модела путем којих те области могу бити спона привредне сарадње дунавског региона.
А једна од запажених тема Дунавског бизнис форума односила се и на воћарство као предузетничку шансу.
На конференцији је било речи и о воћарству као предузетничкој шанси, али и о образовању у области пољопривреде јер без тог важног сегмента нема ни развоја.
Панел је организовао лист Пољопривредник који ове године обележава 60 година постојања.
Извор: РТВ
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
