75 ГОДИНА КРВАВЕ МАЂАРСКЕ РАЦИЈЕ: Део џелата избегао правди, неки и рехабилитовани!
Три крвава дана – од среде 21. до петка 23. јануар 1942. године – најцрњи су дани у историји Новог Сада.
Три крвава дана – од среде 21. до петка 23. јануар 1942. године – најцрњи су дани у историји Новог Сада. На температури од готово 30 степени испод нуле, мађарски жандарми и војници су, у злогласној рацији, брутално побили 1.246 невиних Срба и Јевреја. Међу њима било је и много деце и стараца.
Већина је завршила под ледом Дунава, а тела неких од страдалника су, распаднута, испливавала тек на пролеће, у доњем току велике реке. Извлачили су их, згрожени, чак и код Београда, па и низводније. Многа нису нађена, никада.
На Кеју жртава рације, крај споменика Јована Солдатовића „Породица“, њима ће данас (понедељак, 23. јануар), бити одата пошта. Парастос ће служити Његова светост патријарх сропски господин Иринеј.
Догађај који је у историји нељудског записан и као новосадски покољ, био је, иначе, само део мађарске рације у Јужној Бачкој у којој је, од 4. до 27. јануара 1942. године на идентичан начин побијено готово 4.000 Срба, Јевреја и Рома. Само у Чуругу, где је злочин почео, уморено је преко 900 душа, а крвави траг убице су оставиле и у Жабљу, Мошорину, Ђурђеву, Локу, Гадиновцима, Србобрану, Бечеју...
Према наводима из записника Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, у које је НВ имала увид, у злочину без преседана је, именом и презименом, на разне начине учествовало је 1.235 Мађара. Почев од тадашњег мађарског регента Миклоша Хартија који је са рацијом био детаљно упознат, до великог броја локалног мађарског становништва.
Од тога, један део је одговарао за злочин који је, по многим проценама, имао сва обележја геноцида. Тако су се, пошто су их мађарске поратне власти претходно изручиле Југославији, у октобру 1946. пред Врховним судом Војводине, који је заседао у Новом Саду, нашли и главномандујући целокупне рације у Јужној Бачкој, генерал Ференц Фекетехалми Цајднер, оперативни командант новосадског покоља, пуковник Јожеф Граши, главни крвник из Милетићеве улице у којој је побијено на стотине невиних душа, капетан Мартон Зелди и, најзад, начелник генералштба мађарске војске, генерал Ференц Сомбатхељи Кнаус.
Суђено им је у сали данашњег Позоришта младих, истој оној у којој су 1942, у време покоља, сакупљани недужни Новосађани, да би потом били одведени на „Штранд“ у безочно побијени.
Фекетехалми Цајднер, Граши и Зелди осуђени су на смрт вешањем, а Сомбатхељи Кнаус на смрт стрељањем. Граши и Зелди су, 4. новембра 1946. јавно обешени на новосадској Рибљој пијаци, а Цајднер дан касније, такође јавно, у Жабљу.
Кнаус је стрељан 3. новембра исте године, на Петроварадинској тврђави.
На седамдесетак појединачних поратних суђења је, махом на смртне казне, осуђен још један број актера рације, а део су, док је рат још трајао, ликвидирали припадници ОЗНЕ. Спискови тих ликвидација чувају се у Архиву Војводине и НВ је и у њих имала увид.
Ипак, један део крвника је измакао правди, а њихова персонификација је Шандор Кепиро. Као 29-огодишњи жандармеријски капетан, он је, као и Зелди, био један од директних екзекутора Срба и Јевреја у Милетићевој улици. У поменутим записницима Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, на листи зликоваца уписан је под бројем 17.
На крају Другог светског рата, Кепиро је, међутим, успео да побегне у Аргентину, да би се почетком овог века вратио у Мађарску. На суђењу 2011. у Будимпешти, које је, заправо, било ругање правди и жртвама, ослобођен је сваке кривице и, нешто касније, у мађарској престоници умро као слободан човек.
У међувремену, у Мађарској је званично рехабилитован и генерал Ференц Сомбатхељи Кнаус којег је 1946. године, непосредно пре изручења Југославији, тамошњи Народни суд осудио на доживотну робију. Штавише, у Будимпешти му је постављена и спомен-плоча!
Извор: НВ
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
