ПРИТУЖБЕ НА ТРАМПА: Да ли ће бити покренут „импичмент“?

Фото: Pixabay

Откриће да је председник САД Доналд Трамп дао руским званичницима тајне обавештајне информације током њихове посете Белој кући, довело је Вашингтон у стање лудила

Откриће да је председник САД Доналд Трамп дао руским званичницима тајне обавештајне информације током њихове посете Белој кући, довело је Вашингтон у стање лудила, а све чешће се помиње термин који ниједан председник САД не жели да чује - "импичмент" - процедура за опозив.

Како пише Индипендент, републикански председник Трамп се можда никада неће суочити са опозивом, али су захтеви из Демократске странке да Представнички дом озбиљно размотри то питање све гласнији.

Лист наводи да је "импичмент" процес који не мора нужно да значи уклањање са положаја, али да је то озбиљна ситуација за председника или било код високог државног званичника и представља први корак ка селидби.

Технички, "импичмент" је формална оптужба против службеника коју издаје Конгрес и не мора да има везе са "суђењем" или "проналаском кривичног дела".

После дебате у Представничком дому, наводи лист, законодавно тело гласа о документу Комитета судија, а ако добије већину гласова, председник се сматра свргнутим.

Потом, наводи Индипендент, документ Комитета судија иде у Сенат, на разматрање и "суђење".

Оптужени излаже одбрану, а ако двотрећинска већина у Сенату гласа против председника – председник је разрешен функције.

Трампова администрација је препуна скандала, наводи Индипендент и додаје да они који позивају на обарање Трампа свој захтев базирају на његовој кампањи и наводним везама са Русијом, што је још у домену спекулација.

Трампова одлука да изнесе руским званичницима поверљиве обавештајне податке, технички је у складу са законом, наводи лист и додаје да председник има право на основу Устава да одлучи да ли америчка влада сматра неку информацију поверљивом или не и разговара о томе са било киме.

До сада су три америчка председника била суочена са поступком опозива, пише Индипендент и наводи да је реч о Едрјуу Џонсону, (на положају 1866-69) који је понудио амнестију званичницима Конфедерације и ставио вето на заштиту људских права бивших робова, Ричарду Никсону (1969-74), због афере "Вотергејт" и Билу Клинтону (1993-2000) – због афере "Левински".

Ниједан од њих, међутим, није био и званично опозван, Џонсону и Клинтону је касније Сенат указао поверење, а Никсон је поднео оставку пре окончања процеса импичмента, подсећа Индипендент.

Извор: Танјуг

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

ПОШТЕЂЕНА ЗБОГ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ: Пијана ножем убола дечка, али неће у затвор

Следећи чланак

НЕЛА КУБУРОВИЋ: Манир Приштине уцена према српској страни