Од почетка следеће године у Србији ће почети да важи нови правилник о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенина.
Од почетка следеће године у Србији ће почети да важи нови правилник о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенина.
Тим правилником прописују се минималне вредности параметара пшенице за индустријску прераду у млинске производе, којима се пшеница за људску исхрану раздваја од оне за сточну.
По речима др Драгана Живанчева с Института за ратарство и повртарство, нови правилник дефинише минималне услове квалитета пшенице, дурум пшенице, јечма и кукуруза за индустријску прераду и усклађен је с европском регулативом ЕЦ 742 из 2010. године, којим се регулишу минимални услови квалитета пшенице приликом јавних откупа.
„Најважније промене у односу на важећи стандард за пшеницу је то што се приликом утврђивања квалитета уводе два нова обавезујућа параметра – садржај протеина, као и број падања, показатељ ензимске активности, односно садржаја проклијалих зрна у маси“, каже Живанчев.
Додаје да садржај протеина у зрну пшенице је у односу на важећа правила, која нису била обавезујућа, повећан с десет одсто на 10,5.
„То заправо значи да је дефинисан квалитет који мора да се задовољи да би се пшеница могла користити за људску исхрану, а која не задовољи тај критеријум – не. Новим правилником су пооштрени и минимална вредност хектолитарске масе и садржај појединачних категорија примеса, пре свега црних“, објашњава Живанчев.
Добро је познато да се широм света приликом откупа хлебног жита утврђује квалитет зрна по основу неколико критеријума и да то утиче и на цену пшенице. Нажалост, у Србији се пшеница још увек не лагерује у складу с квалитетом зрна, већ се заједно смештају зрна различитог квалитета, од оног највишег па до најнижег. Како сада ствари стоје, ни нови правилник у том погледу неће донети велике промене.
По речима научне саветнице у Научном институту за прехрамбене технологије др Јасне Мастиловић, овогодишња пшеница солидног је квалитета, без икаквих значајних оштећења.
„Имали смо среће да, и поред тога што је било топло и суво време и падавина у жетви, зрно није проклијало, а нису јој нашкодиле ни падавине током цветања, које су узрок појаве поквареног зрна“, каже Јасна Мастиловић.
Како каже, то упућује на то да је удео пшенице врхунског квалитета био висок и да је на берзама могао бити понуђен по ценама вишим од уобичајених.
„Ипак, такве понуде неће бити пошто се у Србији, нажалост, пшеница не разврстава по квалитету јер нема одвојених партија у силосима у које би се смештала зрна врхунског квалитета“, вели Јасна Мастиловић.
Она наглашава да је веома важно да се омогући одвајање пшенице по квалитету јер се, без обзира на то каква је година, с површина на којима се гаји жито произведе и пшеница врхунског квалитета, али и веома лошег.
„Приликом одређивања цене пшенице у Србији, у обзир се узима садржај влаге и примеса, пре свега лако одвојивих, а за разлику од светске праксе, не контролише се садржај протеина. Новим правилником ће то бити промењено, а садржај протеина је у високој корелацији с већином параметара технолошког квалитета пшенице, који представљају њену погодност за одређене видове прераде“, каже др Јасна Мастиловић.
Она указује и на то да се не контролише ензимска активност, која упозорава на пшеницу оштећеног квалитета услед проклијавања зрна на њиви.
КЛАСЕ НА ЧЕКАЊУ
„С обзиром на чињеницу да већина складишта није опремљена неопходном опремом за одређивање потребних параметара и за класификацију пшенице, у њима откуп по квалитетним класама није могуће урадити“, каже Драган Живанчев: „У мањем броју складишта где већ има техничких услова за разврставање пшенице по квалитетним класама и уз сетву декларисаног семена, она ће највероватније бити раздвојена по квалитету. Ипак, да би у потпуности заживело разврставање пшенице по квалитету, неопходно је да постоји однос паритета цене и квалитета пшенице.“
Извор: Дневник
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.