РАСТ ПЕНЗИЈА: Најављено повећање од октобра

Фото: Pixabay

Повећање пензија и реформа пензионог система

Државни врх, прво председник Вучић а онда и министар финансија Мали, најавили су почетак повећања пензија од октобра ове године, како би оне наставиле да расту до њеног краја. Даљи раст, како је речено, зависиће од кретања Бруто домаћег производа. Планирано је да га пензије прате. Нема сумње да нас све то радује, али пре него што још нешто додам у вези са најављеним растом пензија, да се подсетимо теорије о њима.

Пензија или како се у српском језику некада чешће говорило мировина, то је месечна новчана накнада на коју појединац стиче право по основу осигурања за случај старости и инвалидности а под условима утврђеним законом конкретне земље. Пензије се исплаћују и постхумно у случајевима када наследници и друге материјално зависне особе пензионог осигураника нису у стању да се самостално издржавају.

У зависности од услова под којима је стечена, пензија стога може да буде старосна, инвалидска или породична. Некада је пензијски фонд био готово искључиво у домену државних издатака, али се либерализацијом тржишта услуга све већи значај имају приватни фондови осигурања. То значи да особа уплаћује извесну суму новца током свог радног стажа, а онда, када оде у пензију добија материјалну надокнаду на основу тих доприноса.

У првом случају из државног пензионог фонда или из буџета, делом на основу уплата а делом социјалне прерасподеле. У другом случају све функционише по принципу колико пара тј. уплата толико и музике, односно пензионих средстава. Када се ради о првом моделу, постоје и случајеви, као у Аустралији и неким скандинавским земљама, да сви грађани који напуне одређени број година стичу право на пензију.

Немачка је иначе прва земља која је увела старосну пензију 1889. године. Што се тиче приватних пензионих фондова они су прво доживели бум са западне стране Атлантика, од Чилеа до САД. После овог теоријског осврта да се вратимо на најављено повећање пензија.

То је и хумано, али и економски користно. Свакако ће у некој мери имати улогу економског подстрека. Повећаће се потрошња, у некој мери производња, биће већи фискални приходи. Донекле ће тиме бити компензовани и већи буџетски издаци. Али, у све то позитивно, будимо свесни да смо ми стра нација са великим исељавањем младих и средовечних грађана. Број радно способног становништва опада и тако ће бити још дуго чак ако најављене пронаталитетске мере дају резултат. С друге стране све више је пензионера.

То значи да свако друго решење осим реформе пензионог система неће имати дугорочне резултате. Србија то већ деценијама избегава да уради због високих трошкова и репутационих ризика власти, али у питању је нешто неизбежно. Како ће се то радити, остаје да се види. Али државни пензиони фонд ће морати да стекне додатну имовину која би давала приходе којима би биле попуњаване буџетске рупе.

Један од модела је да на пример ЕПС, Телеком и други велики системи, у случају приватизације која се повремено најављује, делом буду пренети у власништво пензионог фонда. Уз такав и постоје и други начини његовог попуњавања које можемо да сагледамо у ближем и даљем окружењу. Међутим потребно је форсирати и приватно пензионо осигурање.

Крајње је време да схватимо да на стари начин нећемо моћи још дуго. Становништво Србије се топи док удео пензионера расте. Нема ток раста БДП који ће дугорочно тако нешто моћи да покрије. Зато је важно повући храбре кораке у вези прилагођавања реалности.

Извор: РТВ

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

ШТРАЈК АДВОКАТА: У понедељак обустава рада на један дан

Следећи чланак

ШАРЧЕВИЋ: Штрајк просветара преурањен