Прошле године у Србији је створено 12 милиона тона отпада - 50 одсто више него пре десет година
Зеленом дигитализацијом до више рециклирања у Србији
Порастом потрошње повећава се и количина отпада који остављамо за собом. И даље се преради занемарљива количина отпада, тек око десет одсто.
Више од половине укупног отпада, седам милиона тона, настаје сагоревањем фосилних горива за производњу струје. Све више је и комуналног отпада, прошле године у насељима је настало 200.000 тона. Највећи део отпада, одлази на неуређене депоније.
Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије каже да је мисија да се у наредном периоду редефинише постојећи механизам како би се компанијама лакше омогућили ресурси и то је оно што се назива зеленом дигитализацијом.
Према његовим речима, потребно је да се средства која се створе од наплате еколошких такси употребе у оном правцу којем би се задовољили капацитети рециклажне индустрије Србије.
"Србија данас недовољно улаже у рециклажу аутомобила и то је нешто на чему ћемо радити", поручује Радовић.
Од 13 милијарди динара колико је прошле године наплаћено од еколошке таксе, свега три милијарде потрошено је наменски за помоћ рециклажној индустрији.
Синиша Митровић, руководилац Центра ПКС за циркуларну економију истиче да не могу да се доводе инвеститори из целог света у производњу гума, аутомобилску индустрију, електроиндустрију, а да не зна шта ћете с тим отпадом.
"У овом тренутку постоје компаније које не могу да решавају питање свог отпада. Држава мора да одвоји део својих фондова подстицаја за нове инвестиције у третман отпада у Републици Србији", поручује Митровић.
Хиљаду компанија у Србији прерађује отпад
У Србији се око хиљаду компанија бави прерадом отпада. Александар Миловић из Еко уније из Старе Пазове развој фирме види кроз улагање у рециклажу.
"Једна од инвестиција јесте и јавно приватно партнерство са локалним самоуправама по питању склањања брда депонија, је постројење које би од нискоквалитетног материјала то јест отпада, прерађивањем производило синтетичких гас. Тај гас би се користио како за енергију тако и за водоник и и за топлоту", објашњава Миловић.
Додаје да је други пројекат је ливница у Старој Пазови, али су им збиљне кочнице комерцијалне банке које не препознају сектор рециклаже по питању инвестирања.
Фирме које се баве рециклажом, због недостатка система сакупљања, често увозе отпадни метал, дрво, папир, а неке секундарне сировине које би могле да се прераде, извозе се.
Извор: РТС
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
