Истраживања показују да су жене широм света дискриминисане на тржишту рада.
Истраживања показују да су жене широм света дискриминисане на тржишту рада. Домаћа статистика уклапа се у глобалне трендове, пре свега када су у питању истискивање жена из плаћенијих занимања и феминизација сиромаштва. Актуелна светска економска криза појачава такве тенденције.
Током пандемијске 2020. мушкарци су у САД изгубили 4.4. милиона радних места, а жене читав милион више.
Kако се говори у саопштењу Савета Европе, „мора се обратити пажња на дугорочне ефекте пандемије на равнотежу између професионалног и приватног живота и економску независност жена, будући да пандемија може присилити многе жене да начине тешке изборе и преоријентишу се на неплаћени рад“.
Родну равноправност у Републици Србији гарантује низ обавезујућих конвенција, те Устав и прописи који се на њега настављају: Закон о забрани дискриминације, Закон о равноправности полова, Закон о раду, Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености.
Истраживања, ипак, показују да, упркос преузетим обавезама, стопе активности и запослености жена у односу на мушкарце стабилно каскају у односу на исте показатеље за мушкарце.
У „Извештају о правима жена и родној равноправности у Србији за 2019. годину“ утврђује се да се жене, при истим номиналним правима, реално налазе у знатно неповољнијем и лошијем положају него мушкарци по низу дискриминацијских основа. Између осталог, у области рада и запошљавања. Ауторке Бекер, Јањић и Лепојевић су тада констатовале да је родни јаз у стопама запослености константан, а тржиште сегрегирано по секторима и занимањима, што доприноси разликама у примањима.
У истраживању „Утицај епидемије цовид-19 на положај и права радница и радника у Србији“, из бројки о подзаступљености и презаступљености жена по појединим секторима закључено је да жене чине готово двотрећинску већину у занимањима нижег статуса које карактеришу лоши услови рада и ниска примања, „при чему су најзаступљеније међу продавцима и занимањима личних услуга (69%), као и међу чистачима и помоћним особљем (83%)”.
Одзвања и податак да жене чине чак 95.6% становништва старијег од 15 година које се у Анкети о радној снази у Србији изјаснило као „домаћин/домаћица“, а само 32.7% руководилаца/директора и функционера.
На тржишту плаћених послова жене су знатно неактивније од мушкараца. Неактивност жена консеквенца је, с једне стране дубоко усађених патријархалних културних образаца. Још значајније од тога, оно је резултат истовременог раста конкуренције у домену боље плаћених занимања и опадања доступности и квалитета институција за негу и бригу деце, старих и болесних чланова друштва.
„Враћањем“ неге и бриге у приватни домен уместо да се тиче читавог друштва поново се прави проблем појединаца (и њихових породица), са теретом који у неупоредиво већој мери пада на жене. На то ће се одлучити и велики проценат оних породица чији чланови нису конзервативних схватања, ако морају да бирају између жртвовања на тржишту боље плаћених „мушких“ и слабије плаћених „женских“ сати на плаћеном радном месту.
Овако о проблему говори једна жена: "Проблем је што нема посла, а и ко би могао да ради, остане кући да чува децу, свекра/свекрву, а муж иде на посао. Он може више да заради. А то што ја радим цео дан, чувам децу, возим у школу, довозим, чистим, кувам, перем, стока, башта, то ми нико не плаћа. Муж дође кући с посла и он је црк’о уморан, а мени каже да сам цео дан била кући. Kао да сам лежала у кревету."
Неравноправност и дискриминација жена на тржишту рада одржава тренутни глобални економски систем делом због родно заснованих стереотипа и недостатака у законима и јавним политикама. Преовладава економско размишљање које често не препознаје економску вредност женског неплаћеног рада и бриге о другима и на тај начин привилегује мушке макроекономске политике које су погубне за жене и појачавају структуралне неједнакости.
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.