Економско оснаживање жена на селу једно је од приоритетних питања на којем треба континуирано радити како би се стигло да значајнијих и видљивијих промена.
Економско оснаживање жена на селу једно је од приоритетних питања на којем треба континуирано радити како би се стигло да значајнијих и видљивијих промена. Kао и у другим питањима која се тичу родне равноправности и положаја жена у нашем друштву и овде се ствари мењају веома споро. Тешко је обезбедити одрживост резултата ако се ослањамо на појединачне пројекте и нема континуитета у активностима.
Жене које живе на селу препознате су у Национланој стратегији за унапређење родне равноправности (2015-2020.) као вишеструко дискриминисана група, а рад на економском оснаживању жена на селу један је од приоритета акционог плана. Међу сеоским женама мало је оних које су формално запослене. Чак 1/3 жена које живе на селу никада није имало формално запослење. Оне саме се изјашњавају као „незапослене“ или „домаћице“ што указује на и даље присутан тренд да се неплаћени женски кућни рад и даље не вреднује (што је једнако и у граду и на селу). Жене на селу поред помагања/учешћа у сезонским пољопривредним пословима најчешће обављају све кућне послове саме и раде дуже од 8 сати дневно (Жене на селу као помажући чланови пољопривредног домаћинства,SeConS, UNDP Serbia, 2008). Мали проценат формално запослених међу сеоским женама последица је деловања више различитих фактора. Хроничан проблем је недостатак раположивих радних места у месту у којем живе, а осим што не могу да бирају посао места која се нуде женама су слабо плаћена. Запослење у граду за неке жене није опција, јер би морале свакодневно да путују на посао (сат времена), као и да раде по сменама и викендом, па би то тешко ускладиле са обавезама према породици и бригом о деци. Неке жене једноставно више не могу да нађу посао, нису конкурентне на тржишту рада зато што немају квалификације које послодавци траже или је на делу прикривена дискриминација по годинама и послодавци тешко запошљавају старије жене.
Оваква ситуација подстакла је трагање за алтернативним видовима запошљавања и самозапошљавања жена. Предузетништво и предузетничке особине су нешто што се традиционално везује за мушкарце, распрострањено је било мишљење да је за предузетништво потребан некакав урођени таленат. Данас пракса доказује да су „предузетничке вештине“ нису урођене, већ се као и све друге вештине могу научити и савладати.“
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.