Пресуда на "климавим" ногама!
Бивши председник Републике Српске Радован Караџић поднeо је Механизму за међународне трибунале писану жалбу на пресуду којом је осуђен на 40 година затвора због злочина у БиХ.
Бивши председник Републике Српске Радован Караџић поднeо је Механизму за међународне трибунале писану жалбу на пресуду којом је осуђен на 40 година затвора због злочина у БиХ.
У захтеву на 238 страница, Караџић је навео 48 суштинских и процедуралних грешака Судског већа, које су, по њему, довеле до тога да у марту ове године буде проглашен кривим. Караџић сматра, како се наводи у захтеву, да је погрешан процес довео до нефер исхода.
"Уколико се не исправе, суђења с грешком и нефер пресуде, попут моје, само ће убрзати бјекство држава попут Јужне Африке и Русије од међународног правног система јер је систем политизиран и заснован на двојним стандардима. То би могло уништити могућност за међународну правду", рекао је Караџић у писаној жалби.
Хашки трибунал осудио је у марту на 40 година затвора Караџића, прогласивши га кривим за "геноцид" у Сребреници и злочине против човечности почињене над Муслиманима и Хрватима током рата у 20 општина, терорисање грађана Сарајева и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце. Ослобођен је кривице за наводни геноцид почињен 1992. године.
У делу жалбе који се односи на "геноцид" у Сребреници, Караџић је навео да “никада озбиљнија осуда није стајала на лабавијим ногама“.
Према речима Караџића, закључак Судског већа да је учествовао у убиствима заробљеника у Сребреници на основу нејасног пресретнуног разговора је “несигуран, неоснован и нетачан“.
Караџић је уложио жалбу и на део пресуде којим је проглашен кривим за гранатирање Сарајева. У писаној жалби је навео да Првостепено веће није ценило његове наредбе да се води рачуна о цивилима, као и да је игнорисан извештај Уједињаних Нација о гранатирању пијаце Маркале.
У делу пресуде којим је проглашен кривим за злочине на подручју 20 општина у БиХ, Караџић се жалио да су његове изјаве о “политичкој аутономији“ погрешно протумачене како би се извукао закључак о етничком чишћењу, те додао да је теорија удруженог злочиначког подухвата погрешно примењена.
Уз наводе о доказима, Караџић се жалио и на сам поступак, наводећи 26 основа због којих су, како тврди, нарушена његова права. Међу њима су кршење обавеза Хашких тужилаца да му доставе све доказе, као и одлука Већа да му не дозволи да сам себи поставља питања уколико би сведочио у своју корист.
Караџић је навео и да су његова права нарушена обзиром да Веће није наложило генералу Ратку Младићу да одговара на питања када је позван као сведок.
Члан одбране Радована Караџића, Марко Сладојевић изјавио је за РТРС да жалба у великој мери показује бесмисленост и безобзирност првостепене пресуде.
"Ми смо још у завршном захтеву поднели првостепеном судском већу преко 4-5 хиљада докумената, доказа одбране, у којима смо доказали да је први председник Републике Српске у потпуности невин", каже Сладојевић, додајући да их нажалост првостепено вијеће није прихватило.
Занимиљиво је, истиче, да је судско веће у пресуди навело 75 ситуација у којима је Караџић позивао на мир, спречавао злочине против несрба и иницирао њихово кажњавање.
"Међутим, то није било довољно да донесу иједан закључак у корист председника Караџића, а то су објаснили тиме што је постојала разлика између оног што је наређивао и оног што је на терену", истакао је Сладојевић.
Сладојевић поручује да је "цела пресуда на климавим ногама и видећемо да ли ће на крају победити правда или политика".
Хашко тужилаштво је такође уложило жалбу на Караџићеву пресуду, затраживши да буде проглашен кривим за наводни геноцид почињен 1992.
Извор: РТРС
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
