Потребни ИТ стручњаци

ozonpress.net

У Србији недостаје 15 хиљада стручњака за информационе технологије.

У наредних пет година, пет пута више инжењера за информационе технологије је предвиђено новом владином стратегијом. У Србији недостаје 15 хиљада стручњака за информационе технологије. Највише недостају програмери, али је оскудица и других профила. То је оно што кочи развој ИТ сектора.

"Знам случајеве где стране фирме, рецимо, хоће да отворе 200 радних места, па нису сигурне да ли могу да добију толико стручњака. Па неке ризикују, неке не ризикују. Као друштво треба да радимо на томе да за 10 година имамо десет пута више свега и 'Мајкрософта' и 'Нордеуса', али и људи који праве сајтове и целог спектра", каже заменик директора развојног центра "Мајкрософта" у Србији Милан Новаковић.

Ако наставимо овим темпом, тек за деценију и по имаћемо број стручњака који нам је већ данас потребан. Годишње са факултета изађе тек 1.000 инжењера. На Електротехничком факултету већ је двоструко више студената. Уз проширење простора, повећање квота, недостаје још штошта.

Фото: еКапија

"Ту наставу треба неко да изведе. Не учи се то на табли, то је вештина, умеће, та деца морају да имају радно место. Неко мора да ради са том децом цео дан, ми сад користимо демонстраторе", каже декан Електротехничког факултета у београду Бранко Ковачевић.

А изнад свега су неопходни добри планови и програми студирања.

"Решење је школовање ИТ стручњака. Треба направити школски систем који је квалитетан, диплома сама по себи не значи ништа. Морају да имају то релевантно знање, да играју тржишну утакмицу", поручује Ковачевић.

Из Министарства трговине и телекомуникација стиже прва стратегија која треба да упетостручи број инжењера до 2020. године. Уз могуће повећање квота за упис на факултете, разговара се о увођењу информатике још у основној школи, али и преквалификацијама или додатном образовању.

"Доквалификација значи за млађе људе који нису завршили ИТ школе и факултете кроз разне институције као што је Научно технолошки парк, ИЦТ хабови, да усаврше своје знање и покрену сопствени бизнис", наводи Сава Савић из Министарства трговине и телекомуникација.

Фото: Политички форум

А како добру идеју неретко коче финансије, држава би и у том случају могла да помогне, најављују из ресорног министарства.

"Као мере подршке су предвиђена и кредитна средства у износу од 50 одсто иновативног пројекта или у максималном износу од 25 хиљада евра", истиче Сава Савић. 

У писању стратегије је учествовала и Привредна комора. О документу сада разговара министарски ИТ тим, а најбољу верзију, која ће ићи на усвајање, очекују за месец дана.

Извор: РТС

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

ЕУ најбоље место за живот

Следећи чланак

Један издајник мање: Тајни агент CIA у српској полицији