ОДЛИВ РАДНЕ СНАГЕ: Недостаје угоститеља, кројача, обућара, грађевинаца

Фото: Pixabay

Ангажовање и страних држављана на домаћем тржишту

Последњих деценија из Србије је отишао велики број младих и обрзовних кадрова, али то није специфично само за нашу земљу, већ се с тим суочавају и многе друге и у окружењу, али и целој Европи.
 

То утиче и на просечну старост грађана Србије, која је по речима министра за рад, запошљавање, социјалну и борачку политику Зорана Ђорђевића 43 године. Министар упозорава на то да ће се Србија, због негативног природног прираштаја, ускоро суочити с мањком радне снаге и да неће имати ко да ради.

Мада се министрово упозорење односи на будућност, односно на процену да ће у Србији до 2041. године бити 5,5 милиона становника, што ће смањити радну снагу 21 одсто, проблем је видљив већ сада и осети се на српском тржишту рада. То се посебно односи на одређене струке: већ сад недостаје радника у грађевинарству, угоститељству, производњи одеће и обуће... Послодавци тешко долазе до радне снаге у тим делатностима, а забележени су и случајеви да се морају ангажовати страни држављани само зато што на домаћем тржишту рада тих кадрова нема довољно.

Фото: Pixabay

По последњим подацима, које је у публикацији „Трендови” објавио Републички завод за статистику, у Србији је у првом кварталу ове године било запослено 2,6 милиона људи, а стопа запослености била је 45,1 одсто. Уз тај податак, наведено је да има 468.700 незапослених, што значи да је стопа незапослености у прва три месеца износила 14,8 одсто. У поређењу с последњим кварталом прошле године, број незапослених смањен је 6.900, док је број запослених повећан 75.300.

Чак и када би се сви незапослени одмах запослили, укупно би у Србији на радним местима било 3.157.000 људи, што и даље није довољно да се из касе Фонда ПИО редовно обавља исплата пензија за 1.711.611 пензионера јер је однос радник/пензионер мањи од два према један, а за одрживи пензиони фонд потребно је да он буде много већи. Наиме, економисти тврде да пензиони систем не може бити одржив док најмање три радника не буду радила за једног пензионера. Србија већ сада нема тај однос јер би то значило да би у нашој земљи требало да буде 5.134.833 запослених, што је недостижно. Поготово уколико се негативан природни прираштај настави и уколико млади из Србије и наредних година буду одлазили да раде у иностранству. Одлазак младе и образоване радне снаге из Србије – а процењује се да их годишње у просеку оде око 58.000 – додатно умањује понуду на српском тржишту рада и отвара простор за долазак страних држављана да би радили на радним местима за које нема довољно кадрова. 

Мало вођство запослених

Од укупног броја запослених у Србији, којих је на крају првог тромесечја ове године било 2.688.300, самозапослених је 590.300, радника је 1.957.700, а помажућих чланова домаћинства 140.200. Запослени издвајају доприносе за 1.711.611 пензионера и 468.700 незапослених. Збир броја пензионера и незапослених, који се издржавају из доприноса запослених, достиже цифру од 2.180.311, а разлика између броја оних који раде, те пензионера и незапослених је свега 507.989.

Извор: Дневник
 

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ: Укида се аконтативно плаћање

Следећи чланак

КАД БАНКЕ УТЕРУЈУ ДУГОВЕ: Ангажовање агенција за позивање и опомињање клијената дужника