МАЊИ ПРИНОС ПШЕНИЦЕ: Због закаснеле сетве пшеница тек провирила
Према анализама тренутног стања усева пшенице, прилично је извесно да ће овогодишњи приноси бити мањи него прошле године, а размере “штете” ће се детаљније знати након наредних узорковања
Према анализама тренутног стања усева пшенице, прилично је извесно да ће овогодишњи приноси бити мањи него прошле године, а размере “штете”, настале највише услед касне сетве, ће се детаљније знати након наредних узорковања. Према речима проф др Мирослава Малешевића, производња пшенице, иако стратешки једне од најважнијих култура, код нас је због комбинације више фактора помало занемарена и због тога се дешава да је у Србији ове сезоне око 50 одсто пшенице касно посејано.
"Негде је толико каснила да је средином фебруара још увек није никла или је тек провирила. Мраз није оштетио ону пшеницу која је посејана на време, до и око 10. октобра, али све што је касније сејано имаће пропорционално већу штету од хладноћа јер биљка није имала времена да развије. Ако узмемо у обзир да је половина површина под пшеницом у кашњењу, јасно је да не може да се говори о добрим приносима, већ о неким доњим границама просека. То је сада већ прилично извесно и зато су већ приметне и неке осцилације са ценом пшенице којом се мање тргује" каже за “Дневник” проф др Малешевић.
Према његовим речима, слична је ситуација и у региону, поготово Мађарској и Румунији које су са пшеницом ове године скоро идентично прошли као и ми.
"Били смо под истим климатским условима током јесени и зиме те је и код њих врло слично. Сада се чекају нове процене овогодишњег рода, па је трговина у целом региону смањена ових дана" објашњава др Малешевић.
Дешавале су се и раније проблематичне године за пшеницу из разних разлога, али се не памти да је половина површина касно засејана.
"Произвођачима преостаје да је прихране како треба и да се надамо повољним временским условима како би пшеница у наредном периоду добила мало подстрека. Међутим, дуги мраз Међутим, ни ови последњи дани са јутарњим мразевима јој никако нису пријали већ је и они додатно коче" каже др Мирослав Малешевић.
Према његовим речима, крајем 2016. године у јавности се спекулисало да је укупна површина засејане пшенице због временских услова и незаинтересованости произвођача у Србији испод 400.000 хектара што би било и за петину мање од уобичајених пола милиона хектара. Међутим, у међувремену је Републички завод за статистику објавио процену да је под пшеницом укупно 539.000 хектара.
"То је процена Завода и добро је уколико је тачна. Просечан принос по хектару ће сигурно бити умањен и не би било добро да су засејане површине мање јер би то онда могла бити једна од најтежих година када је у питању укупан род" упозорава др Малешевић.
Према његовим речима мора се говорити и о демотивисаности пољопривредника за сетву пшенице због лоше цене пшенице у 2016, али и претходне 2015.
"Претходне две године су биле добре за род пшенице, али због ниске цене произвођачи су долазили у ситуацију да са приносима од 6 до 7 тона по хектару не могу да зараде. Нормално је да губе интерес и да прелазе на друге културе које им се више исплате. Та демотивисаност пољопривредника је довела до тога да се одложи сетва пшенице, а касније током новембра због обилних киша, није се могло улазити у њиве и тако смо дошли у ситуацију да се велики део пшенице посејао од 10. до 20. новембра, што је већ касно. Последња сетва је евидентирана 8. децембра. Сматрам да због стратешке важности пшенице држава не сме да је занемари и да дозволи да се одустаје од сејања због неисплативости" каже професор Малешевић.
Према његовим речима у каснијој сетви не могу се очекивати високи приноси без обзира на ниво улагања.
"Ни повећаном густином сетве, нити појачаном минералном исхраном не може се компензовати скраћење вегетације због касне сетве. Скраћивање вегетације значи смањивање времена за стварање органске материје. Истовремено се повећава зависност приноса од текућих временских услова, а такве биљке су дуже изложене штеточинама, па и проузроковачима болести који вребају у земљишту. Осим тога, оне су и мање конкурентне коровима, тако да је то читав низ потенцијалних проблема услед касне сетве." каже проф др Мирослав Малешевић.
Он каже да ће се начин прихране окаснеле пшенице утврђивати на основу Н-мин методе, појединачног стања сваке парцеле, сорте
пшенице и многих других чинилаца, али и позвао произвођаче да пажљиво слушају стручне савете.
"Иако је у овом тренутку можда сувише рано говорити о приносу пшенице и коначним резултатима, све говори у прилог томе да ће укупан род бити знатно умањен у односу на претходну годину и да се већ сад мора размишљати о наредној сетви и о томе како произвођаче мотивисати да је сеју, а да се при том придржавају свих агротехничких препорука" закључио је др Малешевић.
ГУБИ СЕ И ПО 100 КИЛОГРАМА ЗА ДАН КАШЊЕЊА
Према подацима прикупљеним јесенас по завршетку сетве пшенице, свега око 15 - 20 одсто пшенице је посејано у оптималном року до 10. октобра прошле године, а све остало се сматра окаснелом сетвом. Према резултатима истраживања која су спроводили др Лазар Панковић и др Мирослав Малешевић, пшеница која се сеје након 10. новембра сваким даном губи по 100 кг приноса и том рачуницом пшеница која буде посејана 10. децембра и након тог периода у старту губи три тоне по хектару.
Извор: Дневник
Прочитајте и
- НЕДИМОВИЋ: Штета од временских непогода биће позната за десетак дана
- НЕДИМОВИЋ: Земљиште дато Тенису у закуп неће ићи у парлог
- ВУК РАДОЈЕВИЋ: Улагањем у образовање и младе пољопривреднике до конкурентније пољопривреде
- ХОЛАНДСКА ИНВЕСТИЦИЈА У БЕЧЕЈУ: Оснива се развојно-истраживачка јединица у области одрживих система земљорадње
- РАДОЈЕВИЋ: Позивам пољопривреднике да узму повољна кредитна средства
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
