До краја ове и почетком наредне године надлежни најављују боље дане за старије грађане. Осим 6.000 динара стићи ће и повећање од највероватније пет одсто
Крај ове и почетак нове године пензионери у Србији ће, ако је судећи по најавама надлежних, дочекати са нешто пунијим новчаником. Из Немањине 11 већ се чују најаве да ће у новембру на њихове рачуне лећи по 6.000 динара на име једнократне помоћи, која неће заобићи ниједног од око 1,7 милиона најстаријих, а већ јануарски чек би требало да буде дебљи највероватније за пет одсто. Премијерка каже да је повећање извесно и да ће се све знати у наредних десетак дана.
Према простој рачуници на просечну српску пензију која је у августу износила 23.822 динара то ће бити додатак од близу 1.200 динара. И то и даље, међутим, неће бити враћено на износ који су имали пре примене Закона о привременом умањењу пензија, али ће колико-толико побољшати кућни буџет.
У Партији удружених пензионера Србије сматрају да је захваљујући концепту фискалне консолидације, Србија стала на ноге.
"Ако су увек били уз своју државу, ако су пре три године, добровољном жртвом зауставили пропадање Србије и улагали у будућност своје деце, сада не могу и не смеју бити заборављени" кажу у ПУПС. "Повећање? Да, и војницима и полицајцима и лекарима и просветарима..... Али прво пензионерима."
Сада је време за то, кад се процењује да ће овогодишњи раст БДП-а бити изнад два одсто, сматрају у ПУПС, када Србија, у првих осам месеци ове године, већ има суфицит од 120 милијарди. За њих нема ничега природнијег него да, већ до краја 2017. године, пензионерима буде једнократно исплаћено по шест хиљада динара, а да већ од јануара крене и постепено повећање пензија.
Др Нада Новаковић, научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду, каже да је смањење пензија било наметнуто од страних кредитора, а пре свега Међународног монетарног фонда.
"Све је то у склопу ширих мера политике штедње" каже наша саговорница. "Циљ је да се задуженој земљи што лакше и брже наплате дугови, без обзира на социјалне, економске и политичке последице. То се чини свуда у свету, а најдрастичније је у државама које су вишеструко зависне од светских центара финансијске и политичке моћи."
"Засада је тешко и наслутити докле ће "привремени" закон о смањењу пензија да остане на снази" каже др Новаковић. "Једнократна повећања су ту само да ублаже беспарицу за време јесењих и зимских слава."
Економисти сматрају, с друге стране, да Србија већ неколико година одржава инфлацију на ниском нивоу, тако да је сада време да се пређе на редовно једногодишње увећање чекова уместо да се током целе године лицитира тиме када ће се и колико оне повећати.
"Ако би у овој години стопа раста БДП износила три одсто, уз исто толику инфлацију, било би могуће да се од почетка 2018. године пензије повећају за четири до пет одсто" сматра проф. др Милојко Арсић. "За повећање пензија од четири до пет одсто било би потребно додатних 20-25 милијарди динара у току наредне године. С обзиром на то да би реалне пензије расле слично као што расте привредна активност, новац за њихово увећање би се обезбедио већим делом из пензијских доприноса, док би се приближно трећина потребних додатних средства обезбедила из других пореских прихода, односно из буџета."
ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ДОБИЛИ ПО 5.000
Једнократну линеарну помоћ до краја 2017. године може да очекује, према подацима Фонда ПИО, више од 1,7 милиона људи. Њихова статистика показује да ће ову финансијску инјекцију преко текућег рачуна добити око 1,3 милиона најстаријих, док ће нешто више од 450.000 пензионера тај новац добити у готовини на руке. Трошкове поштарине и овог пута платиће Фонд ПИО, и тај трошак неће ући у тих 6.000 динара.
Последњи пут коверте најстаријих грађана биле су "ојачане" за по 5.000 динара крајем прошле године. За ову намену тада је издвојено 8,5 милијарди динара, што је унапред било договорено са мисијом Међународног монетарног фонда, а повећање од 1,5 одсто стигло је већ почетком 2017. године.
Извор: Новости онлине
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.