ЕУ: Јавне набавке више нису легло корупције
Закон о јавним набавкама догодине иде на још једну, фину дораду. Реч је о планираном усклађивању са европским законодавством.
Закон о јавним набавкама догодине иде на још једну, фину дораду. Реч је о планираном усклађивању са европским законодавством. Управа за јавне набавке, у међувремену, наставиће да ради на већој конкуренцији, мањој корупцији, краћим поступцима и већем значају најповољније, уместо најјефтиније понуде. Када је реч о директним погодбама, које су дуго биле главни извор корупције у јавним набавкама, оне сада чине свега три одсто уговора.
Пре 13 година готово сваки четврти уговор склапан је без јавног позива.
"По том параметру смо сада бољи од Европе. Тамо директне погодбе чине пет одсто јавних набавки. С друге стране, отворени позиви су чинили 63 одсто набавки, а сад смо стигли до 93 процента. Измене закона неће донети значајне промене. Реч је само о новој терминологији. У извештају Европске комисије се јасно види да смо добро радили. Имамо похвале и зато је и отворено поглавље", каже за "Новости" Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке.
Смањење преговарачког поступка "по хитности" у првом полугодишту 2016. године, пише у извештају Управе, последица је тога што Рударски басен "Колубара" није спровео ниједан преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда. С друге стране, у првом полугодишту прошле године та вредност је износила 1,5 милијарди динара. Највећи део ове вредности чиниле су набавке електричних машина, апарата и потрошног материјала после поплава.
"Радимо и на томе да значајнији критеријум буду најпољовније, а не најјефтиније понуде. Сви знамо из личног искуства да најјефтиније није увек и најквалитетније. Код нас је у 80 одсто набавки кључан фактор најнижа цена, док се у Европи гледају и други критеријуми који понуду чине најповољнијом, а то је и квалитет", додаје Јовановић.
Оно по чему набавке не напредују последњих година јесте - конкуренција. Извештај показује да је у 2011. години на сваком конкурсу у просеку учествовало 3,2 понуђача. Лане је број учесника пао на 2,9 по конкурсу, а ове на свега 2,5.
У области грађевинских радова, просечан број понуда износио је 2,2, јер су преовлађивали конзорцијуми и групе понуђача. Наиме, због великих вредности уговора, у просеку од 24,3 милиона динара, више понуђача се удруживало и подносило заједничку понуду. То је узроковало да број понуда по закљученом уговору буде низак.
Слаба конкуренција одлика је и набавки у области енергетике, пре свега у случају нафтних деривата и електричне енергије.
"Ове набавке су учествовале са 9,2 одсто у укупној вредности јавних набавки велике вредности, а просечан број понуда је био 1,7" наглашавају у Управи. "Конкретно, ЕПС Снабдевање и НИС су добили 82 одсто вредности уговора у овој области."
Више странаца
У првом полугодишту ове године пет одсто вредности јавних набавки додељено је страним компанијама. Прошле године, у истом периоду, страни понуђачи су успели да се изборе за уговоре вредне 2,5 одсто укупних јавних набавки.
Брже до робе
Међу задацима Управе за јавне набавке биће и скраћивање просечног трајања поступка јавне набавке. Са прошлогодишњих 77 дана, просек је пао на 61 дан. Циљ је да од огласа до набавке робе или услуга прође још мање времена.
Извор: Вечерње Новости online
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
