Иновативни лекови у Србији јефтинији

Фото: Pixabay

Иако фармацеути тврде да се лекови праве у истим фабрикама за цео свет, један исти лек у Немачкој, Шпанији и Србији има различиту цену.

Иако фармацеути тврде да се лекови праве у истим фабрикама за цео свет, један исти лек у Немачкој, Шпанији и Србији има различиту цену. Да ли су и лекови, посебно они иновативни, истог квалитета и на западном и на нашем тржишту или као у случају хране и других производа бивше комунистичке државе добијају неупоредиво лошији квалитет фармацеутских производа?

Ово је питање које је редакцији "Политике" поставила читатељка након што је прочитала да се тренутно у Европској унији на иницијативу Словачке води борба против дискриминације потрошача с обзиром на то да је све више оптужби да мултинационалне компаније на различита тржишта пласирају исте производе другачијег квалитета.

"Мој супруг користи лек против згрушњавања крви који је по мишљењу лекара један од најбољих. На тржишту се продаје већ две године и плаћамо га 3.900 динара у једној апотеци у Београду. Проблем је то што се сада питам да ли је тај лек исти као онај који се под истим називом продаје на западном тржишту. Ћерка ми живи у Немачкој и имам могућност да га купујем и тамо, међутим кошта 110 евра. Брине ме што је овде толико јефтинији. Распитивала сам се и сазнала да овај лек у Шпанији може да се купи за 90 евра, што је опет много више од цене у Србији. Забринута сам јер не знам да ли је лек исти и да ли мој супруг добија одговарајућу терапију”, објаснила је читатељка.

Она каже да је сазнала да се лек производи у Немачкој, дистрибутивни центар је у Бечу, због чега је још више чуди што је за њихово тржиште толико скупљи. Још више ју је збунило то што она лек купује за 3.900 динара, а максимална цена коју је држава одредила јесте око 7.300 динара.

Редакција "Политике" је истражила има ли разлога за бригу и да ли сви лекови који стижу на наше тржиште имају исти квалитет као они који се продају на западном тржишту.

Бојан Тркуља из Удружења произвођача иновативних лекова Иновијакаже за "Политику" да се за разлику од робе широке потрошње иновативни лекови праве на једном месту за цео свет. Не постоји, каже, фабрика у Мађарској за источно тржиште, а у Немачкој за западну Европу.

"У Србији цене лекова не одређују фармацеутске компаније већ држава по једном веома компликованом систему, при чему она мора да буде знатно нижа у односу на друге развијеније земље. Фармацеутска индустрија то и прихвата свесна стандарда и услова у којима живимо. Иначе, цене лекова су углавном ниже у земљама које имају слабију економску моћ", каже Тркуља.

Разлике у квалитету, тврди, нема, јер се лекови много строже контролишу, а и дешава се да морамо да интервентно увозимо лекове који су рецимо били намењени Немачкој или Италији. Они, каже саговорник, "не могу да буду ни бољи ни лошији јер да би се нешто назвало леком оно мора да има одређени проценат активне супстанце”.

Цена лека у Србији одређује се на основу три референтне државе Италије, Словеније и Хрватске, а да би се уопште нашао на тржишту, најпре мора да добије дозволу Агенције за лекове, чак иако већ има дозволу за Европу или Америку.

"И са том дозволом за стављање лека у промет процедура није завршена, јер је потребно тражити захтев од Министарства здравља и Министарства трговине који доносе одлуку о максималној цени тог лека, која не може бити већа од минималне цене тог истог лека у референтним државама”, рекао је саговорник за "Политику".

У овом случају максимална цена лека коју је држава одредила је 7.350 динара, а продаје се и за 3.900 динара.Тркуља то објашњава на следећи начин:

"Након добијање максималне велепродајне цене, фармацеутске куће тек тада добијају прилику да поднесу захтева за стављање лека на позитивну листу, а у том случају вам РФЗО поново одређује цену лека која је увек нижа од те максималне, јер имају своје критеријуме који су још оштрији”.

Тркуља је појаснио и како се онда компанијама исплати да по тим ценама продају лекове и да ли то значи да они профит надомешћују на другим тржиштима.

"Цена иновативног лека не подразумева цену његове производње, јер цена развоја једног лека од тренутка када се идентификује у лабораторији до појављивања на тржишту кошта од милијарду до 1,5 милијарди евра по леку, а период у коме се ствара може трајати од десет до 12 година. Када се све то узме у обзир један до два лека од укупно десет који се нађу на тржишту врати новац који је у њега уложен”, закључио је.

Домаћи прописи хармонизовани са ЕУ

Лекови у Србији су свакако истог, стандардима дефинисаног квалитета као и у остатку Европе и ЕУ. Пре свега зато што је њихово стављање у промет регулисано прописима који су хармонизовани са европским, а посебно зато што их контролише Агенција за лекове и медицинска средства Србије која не само што је устројена по моделу ЕУ институција тог типа већ је вишеструко сертификована за свој рад од надлежних ауторитета и има акредитовану лабораторију са најсавременијом опремом и висококвалификованим кадром, кажу у Агенцији за лекове. Они додају да прате и строго обраћају пажњу на квалитет, али и ефикасност и безбедност лекова приликом регистрације односно издавања дозвола за лекове, као и приликом контроле сваке увезене серије лека.

Извор: Политика

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

Терзић: Србија неће увести санкције Русији

Следећи чланак

Туризам и пољопривреда највећи покретачи раста у Србији