ИМА ЛИ, ИЛИ НЕМА ДОВОЉНО АГРОНОМА? Имају диплому, али немају искуство

Фото: Pixabay
Фото: Pixabay

Прошле недеље је власник МК групе Миодраг Костић изјавио да у Србији нема довољно стручних агронома и да неуспешно покушава да нађе 10 стручњака који би радили у његовој компанији у Украјини за плату од 2.000 долара

Прошле недеље је власник МК групе Миодраг Костић изјавио да у Србији нема довољно стручних агронома и да неуспешно покушава да нађе 10 стручњака који би радили у његовој компанији у Украјини за плату од 2.000 долара. Костић - послодавац, дакле, а у томе није усамљен, неће да прима стручњаке који “само имају диплому”, већ жели да запосли и добро плати стручњака који може одмах да ради конкретне послове за које је и примљен.

"МК нема проблем са новцем да уложи у јабуке, да уложимо у парадајз. Имамо проблем јер немамо кадрове који ће да имплементирају то што ми већ све знамо. Ко год нађе људе који ће да направе парадајз о ком смо причали, слободно нека их предложи. Нека да име и презиме и нека дође да ради. А не “завршио сам факултет, донео сам диплому”. Нека покаже где је радио и шта је успео досад" рекао је Костић на округлом столу о економским и социјалним последицама продаје пољопривредних предузећа и земљишта у Србији.

Док се чује оцена да Србија нема довољно добре и стручне кадрове у пољопривреди, као невероватан звучи податак да се тренутно на евиденцији Националне службе за запошљавање налази чак 3.030 незапослених у пољопривредној струци. Од тог броја њих 542 су дипломирани инжењери пољопривреде, 521 дипломирани инжењери за производњу биља, 422 дипломирани инжењери прехрамбене технологије, 383 агроекономиста, 202 дипломирана инжењера за сточарство и живинарство. У исто време, од тих 3.030 незапослених тренутно може да конкурише на свега шест радних места у различитим градовима Србије где се траже дипломирани инжењери пољопривреде, што значи да на једно расписано радно место долази више од 500 незапослених у пољопривредној струци.

Имамо дакле школоване пољопривредне стручњаке, али је и даље велики проблем пракса, јер је свима знано да је школовање једно, а пракса и практичан рад сасвим друго. Нису за то криви они који су пољопривредну струку изабрали као примарну и што су се за њу школовали верујући да ће у пољопривредној земљи као што је Србија бити потребни и да ће се лако запослити. Да нису у то веровали вероватно не би ни завршавали пољопривредне факултете, односно да су знали да је реч о суфицитарном занимању и да ће после добијања дипломе годинама чамити на бироу рада, могуће је да би изабрали неко друго занимање.


МИЛИЈАРДЕ УЛОЖЕНЕ У ШКОЛОВАЊЕ

Међу незапосленима пољопривредне струке има и доктора наука и магистара и мастера. По рачуници професора Миладина Шевалића, у њихово школовање уложени су огромни новци и помињу се милијарде изгубљеног капитала. Како каже, ако узмемо у обзир то да у просеку на школовање овог кадра, од инжењера до доктора наука, оде око 300.000 долара, то значи да Србија не користи више од 1,5 милијарду долара капитала уложеног у образовање тих младих људи.

Извор: Дневник

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Локалне вести

Andrevlje CEPTOR

SRBIJA DANAS


Последњи коментари

Нема коментара.

Курсна листа

Reset Club

Временска прогноза


Could not get weather data!

е-Обавештења

Региструј се!
Одјава

Ако желите да се одјавите са листе за добијање наших обавештења, упишите код за брисање овде који сте добили на Ваш е-маил.

https://novavojvodina.rs/inner.php/ajax
Молимо сачекајте ...
Неважећа е-маил адреса

Архиве

https://novavojvodina.rs/archive/

Facebook

Вести