Дојче веле: Како САХРАНИТИ усташку НДХ?
Хрватске власти никако не успевају да се на прави начин суоче са актуелном појавом и ефектом најтежег десничарског ревизионизма – у Јасеновцу, недалеко од некадашњег концентрационог логора НДХ.
Хрватске власти никако не успевају да се на прави начин суоче са актуелном појавом и ефектом најтежег десничарског ревизионизма – у Јасеновцу, недалеко од некадашњег концентрационог логора НДХ.
Више од месец дана је прошло откако је у градићу Јасеновцу откривена спомен-плоча с уклесаним натписом „За дом – спремни“. Наравно, реч је о усташком поздраву, као и о локацији надомак спомен-подручја некадашњег концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске. Споменик који већ данима изазива јавну дискусију, подигли су ветерани ХОС-а за 11 припадника своје јединице погинулих на јасеновачком подручју у ратним окршајима од 1991. до 1995. године. Но чини се да се, према свим реакцијама, тај камени спомен претвара првенствено у посвету наведеном старом озлоглашеном поздраву.
Главно питање које стога неугодно одзвања Хрватском гласи: како је било могуће да тај поклич осване баш тамо где су његови поклоници, хрватски следбеници фашиста и нациста, побили највише људи, махом цивила – Срба, Жидова, Рома, па и Хрвата антифашиста и комуниста?
Туђманов правни парадокс
Преко 80.000 жртава усташког конц-логора поименце је набројано по стакленим таблама јасеновачког музеја у сенци монументалног Каменог цвета Богдана Богдановића. Логорски комплекс пружао се дуж леве обале Саве, до Старе Градишке, а и на другу, босанско-херцеговачку страну. Али одговор на горње питање можда ваља тражити у проширењу енигме, наиме, будући да су се пре Јасеновца слични натписи појавили на многим другим местима у Хрватској, у разним облицима. Комеморативни поводи једне десничарско-екстремистичке паравојне јединице с почетка претпрошле деценије, свакако нису ни прва, ни једина њихова појава у последњих четврт столећа.
Ипак, уз ХОС (скраћеница за „Хрватске оружане снаге“) долазимо до правног парадокса у који су већ годинама запетљане хрватске власти. Фрањо Туђман је својевремено забранио ХОС и наложио прагматично инкорпорирање његових припадника у јединствену хрватску војску. Само удружење остаје регистровано уз спорни усташки поздрав, као један од подсетника на чију се традицију и даље ХОС-овци позивају. Обележја домаћих колаборациониста окупатора и њиховог злочиначког режима у Другом светском рату, међутим, ускоро бивају стављена ван закона.
Није било тешко закључити да њихов заостатак у формално-службеној регистрацији ХОС-а остаје до дан-данас најприкладније упориште НДХ-носталгичара. И у тај се претинац посеже сваки пут када некоме затреба мало конфронтације са властима, неистомишљеницима, медијима.
Пленковић (није) као Санадер
Сличан је пример био са ХОС-овим спомеником у Сплиту пре две године, али с њега је натпис „За дом – спремни“ убрзо уклоњен. Ипак, може се дефинитивно рећи да хрватске власти генерално избегавају суочавање с тим проблемом који би, у противном, могао доста једноставно да се рашчисти. Усташке ознаке су забрањене по неколико прекршајних закона и све пропратне контроверзе не би требало да представљају тако велику практичну потешкоћу, само кад би било оне фамозне политичке воље за хватање укоштац са властитим срамотама. "Али чини ми се да тај, већ трајно проблематични аспект хрватске политике, може донекле да реши само ХДЗ", оцењује за DW Берто Шалај, политиколог са загребачког Факултета политичких наука.
"То се видело с примером Иве Санадера, релативно успешним у том погледу", наставља Шалај, "док је сада реч о мало друкчијим односима у тој странци. Јер, види се да интерни екстреми показују отпор према покушајима новог лидера Андреја Пленковића да их помакне ка ублаженијим позицијама десног центра. Они то изводе и кроз посланички клуб у парламенту, али и помоћу разних везаних удружења. Тако да је лоше и то што генерално имамо суграђане који славе један од најозлоглашенијих европских режима 20. века, као и то што они не подносе ни свог шефа који је умерен, а хрватски је премијер."
Питање злочина комуниста, али онда и – хришћана
Шалај је мишљења да Пленковић процењује да још нема снаге за обрачун с радикалима, па се и не одређује изричито према случају Јасеновца – али и да се ваљда не заварава како ће њихово деловање престати само од себе. Уз толерисање би могли додатно да се осоколе, да рашире крила за даље акције.
С друге стране, пак, уз овакве случајеве, посеже се и за поређењем усташке идеологије с оном комунистичком и социјалистичком. На захтев да се уклоне усташки или генерално фашистички и нацистички симболи, редовно се узвраћа да треба склонити и нпр. црвену звезду петокраку.
"У начелу, правдање једног злочина другим је неприхватљиво. Притом знамо да је усташки режим био изразито злочиначки, и у теорији и у пракси. Комунистички је у теорији био веома прихватљив, а и у пракси је био углавном позитиван. Па и његових злочина није било једнако много '45. и '65. и '85“, закључује наш саговорник.
Карактер неке идеологије очигледно није могуће ишчитавати само из његове теорије или само из праксе, а да не говоримо о том припадајућем историјском и геополитичком контексту. Целокупно хришћанство, рецимо – као наслеђе, теологија, богослужење, култура – било би у противном међу првим кандидатима за укидање законским декретом, а нарочито би то био случај с Римокатоличком црквом. С тим ће се у принципу сложити наш други саговорник, Лука Богданић са Филозофског факултета у Загребу, а чије подручје научног рада је, између осталог, и филозофија политике.
"Нема идеологије која је била тотално света и која је остала неокаљана док побеђује", сматра Богданић. "Али модерно друштво не сме овако да се политички поставља у односу на прошлост и садашњост. Ми овде имамо посла с манипулацијом, са ревизионизмом који – а то је веома важно – буја посвуда."
Материјални интерес елите у позадини
"Говорим о Европи, али тај процес успева и шире, на таласу економске кризе у којој брзо расту популизми који свет деле на ’моје’ и ’твоје’. Тако изазване напетости одговарају десници, она ту налази своје вредности, а увек и сама у позадини има материјални интерес своје елите, наспрам апстрактних вредности домовине, нације, конфесије. Договор такве нове деснице и савремене левице која се и сама помакла у центар, тада се урушава, јер нема довољно новца за све. А естаблишмент слева и здесна ионако је постао превише међусобно налик. Управо то чекају прави фашисти", речи су Луке Богданића.
Овај млади научник, који се иначе школовао у Риму, смеје се на изговоре десничара по којима је нпр. поклич "За дом – спремни" у ствари стари, историјски хрватски поздрав. Да ли би тако у Италији могли несметано да се позивају на Римски поздрав, тј. ону мусолинијевску уздигнуту десну руку, а с оправдањем у наводном исказивању поштовања према латинској баштини?
"То су напросто тактике да се спорни садржај некако провуче испод радара. Но хрватској ће политици још излазити на нос то што је ХОС својевремено гурнут под тепих – тобоже укинут, а заправо признат. Тако је одговарало режиму, а што је и контрадикторно и трагично", сумира актуелну ситуацију Лука Богданић.
Пример боље праксе
Коначно, у ишчекивању даљег (не)реаговања хрватских власти поводом јасеновачког и сличних примера политичке клопке, вреди истаћи поучни другачији случај са хрватским правосуђем које је пролетос уважило мишљење државног тужилаштва о испаду фудбалског репрезентативца Џоа Шимунића.
Он је, наиме, крајем 2013. године анимирао трибине на стадиону у Максимиру, више пута извикујући у микрофон "За дом" – а велики број навијача узвраћао му је са "Спремни". Тужилаштво је уложило жалбу на решење првостепеног суда због сувише ниске новчане казне, а виша правосудна инстанца потом је уважила став да је Шимунић "био свестан да узвик ’За дом’, уз отпоздрав ’Спремни’, симболизује званични поздрав за време тоталитарног режима НДХ, односно да као такав представља манифестацију расистичке идеологије, презир према другим људима због њихове верске и етничке припадности, те тривијализацију жртава злочина против човечности".
Извор: dw.com
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
