ПОВРАТ ОДУЗЕТОГ ЗЕМЉИШТА: Уредбом о критеријумима за враћање пољопривредног односно шумског земљишта
Дефинисан је појам комасационе масе
Уредба о критеријумима за утврђивање површине пољопривредног и шумског земљишта у поступку враћања одузете имовине, коју је у априлу усвојила Влада Србија, ближе је одредила критеријуме за враћање пољопривредног, односно шумског земљишта, у јавној својини Србије на подручју катастарских општина у којима је након одузимања спроведен поступак комасације, односно арондације, као и критеријуме за утврђивање површине пољопривредног земљишта које се не враћа у поступку враћања одузете имовине.
Дефинисан је појам комасационе масе, и то тако да он подразумева комасирано пољопривредно, односно шумско земљиште, на подручју општине на којој се одузето налазило или комасирано подручје суседне једнице локалне самоуправе. Другим речима, прописано је да се пољопривредно или шумско земљиште одузето комасацијом после Другог светског рата које не може бити враћено у једној општини додељује у суседној.
Иако се на тај пропис дуго чекало, с обзиром на то да је Закон о враћању одузете имовине и обештећење остао недоречен управо у делу комасације, претходних дана чуле су се најаве да ће се оцена његове уставности тражити на Уставном суду јер група правних наследника старих власника пољопривредног земљишта сматра да је она унела пометњу у правичну накнаду. Наиме, тврде да је управо та уредба учинила квалитетно земљиште недоступним за враћање па наследницима остају само ливаде, пашњаци и тршчаци.
На проблем враћања одузетих пољопривредних њива комасацијом први су указали Зрењанинци, који као наследници чекају од 2012. године да им оне буду враћене. Тврде да је пре Уредбе било урађено вештачење, а њима понуђене парцеле за враћање које су се „уклапале” с њиховим захтевима, али да им је после речено да управо те њиве не могу добити, већ су им понудили земљиште трећеразредног квалитета.
Иван Ерски из Зрењанина, правни наследник власника ком је комасацијом одузето 12,5 хектара њива прве и друге класе, сматра да се Закон о враћању одузете имовине не може примењивати селективно, подсећајући на то да су неки већ добили обштећење онако како су тражили, а сада они треба да се задовоље оним што је остало. По његовом мишљењу, образложење Министарства пољопривреде да бивши власници и њихови наследници неће моћи сами да бирају које парцеле хоће јер држава има своје интересе и сама одлучује о томе на којем простору се земљиште може вратити, не може се прихватити, тим пре што је до сада чињено другачије.
Председник Мреже за реституцију Миле Антић каже за „Дневник” да се то удружење залаже за натурални повраћај одузете имовине јер сматра да је то једино правично, а уједно и најбоље решење, али да сматра да правни наследници који најављују да ће тражити уставни основ за Уредбу о враћању пољопривредног и шумског земљишта, губе из вида да је реч о комасацији и да се она враћа на другачији начин.
– Не желимо да споримо право старим власницима или правним наследницима да се боре за своја права у вези с одузетом имовином, али мора се знати да је реч о пољопривередном земљишту које је било предмет комасације – објашњава Антић. – Кад је реч о комасацији, нема могућности да неко бира коју ће њиву узети назад, а коју неће. Наследницима се нуде њиве које нису ничим оптерећене и које одмах могу добити, а не оне које би они хтели и на које су се намерачили.
Наш саговорник додаје да, када у некој општини нема довољно њива или другог земљишта које је предмет потраживања у поступку реституције, стари власници или наследници могу добити парцеле и у суседној локалној самоуправи, али само оне које су од Управе за пољопривредно земљиште намењене враћању у поступку комасације.
– Другим речима, они којима су одузете квалитетне њиве, а сада им не могу бити враћене јер нису доступне, могу добити пољопривредно земљиште лошијег квалитета, али у знатно већој квадратури ако је реч о пашњацима, ливадама... – наводи Антић.
Фото: Pixabay
Захтева 8.600
Како је за „Дневник” казала директорка Агенције за реституцију – подручне јединице Нови Сад Јасна Селаковић, доношење поменуте уредбе треба да у великој мери олакша и убрза поступак реституције када је реч о враћању земљишта у комасираном подручју. Агенцији за реституцију, навела је она, поднето је око 8.600 захтева за враћање одузете имовине којима се потражује пољопривредно земљиште које је било предмет комасације.
Где је проблем
Проблем заиста постоји уколико се старим власницима или правним наследницима враћа земљиште лошијег квалитета у истој квадратури са њивама првог и другог реда. Међутим, када они за добро земљиште добијају мање добро али у знатно већој квадратури, онда ту проблема не би требало да буде – закључује Антић.
Извор: Дневник
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
