Аутентична зелена оаза на Новој Детелинари
Да су за позитивне промене потребне добра идеја, сложан тим и ентузијазам, показало је Еколошко удружење "Зелени Сад", које је у оквиру пројекта Фондације 2021 за уређење јавних простора, направило вертикалну башту на Новој Детелинари.
На углу Цанкареве и улице Светислава Касапиновића, поносно се уздиже аутентична зелена оаза која је за кратко време постала симбол позитивних промена и омиљени призор мештана Детелинаре. У овој башти налазе се биљке које нису захтевне за одржавање, попут нане, чуваркуће, плаве траве и галијардије.
"Улога вертикланих башта се огледа у смањивању буке, затим пречишавању ваздуха од алергене и загађивача пореклом из саобраћаја, затим вертиклане баште могу да представљају станиште инсектима и да допринесу смањењу температуре која свакако виша у урбаним срединама, где је бетон доминанатан", каже Дина Тењи из Еколошког удружења "Зелени Сад".
За реализовање добрих идеја, препреке се бришу ентузијазмом и спремношћу да се увек заврну рукави и прионе на посао. Тако су и темеље ове баште у буквалном смислу, поставили управо чланови Удружења "Зелени Сад".
Фото: Pixabay
Да би се реализовао овај пројекат прво је било неопходно окупити тим људи који је спреман да се бори за виши циљ. У ову вертикалну башту уложено је 160 сати рада, али из Еколошког удружења "Зелени Сад" кажу да када су у дугорочне позитивне промене у питању, никада није доста времена и труда.
"Наша визија је била да направимо зелени иновативан кутак за суграђане на Детелинари, и да ову вертикалну башту која је самоодржива јер се горе налази канистер који ће сакупљати кишницу која ће системом кап по кап наводњавати сваку од садница, да они заједно са овом баштом уживају у биљкама, причају о одржавању биљака и буде свест о животној средини", истиче Сара Павков, председница Удружења "Зелени Сад".
Ова вертикална башта поручује колико је важно да заједничким напорима чувамо зелене површине у нашем граду и да се управо ми, појединци, боримо за колективни циљ.
Вертикалне баште могу да допринесу смањењу температуре која је свакако виша у урбаним срединама, где је бетон доминанатан. То се нарочито осети током лета, када је у становим изузетно топло.
Да ли би прилагођавањем архитектуре поднебљу и климатским приликама могли да предупредимо велике врућине у становима, али и прокисле кровове током пљускова, за РТВ је говорила и Јована Бајшансли са Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука.
Извор: РТВ
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.