БИОМЕДИЦИНСКИ ИНЖЕЊЕРИНГ: Савремена технологија у хируршким салама

Фото: Pexels

Нови Сад полако постаје центар биомедицинског инжењеринга у нашој земљи

Нови Сад полако постаје центар биомедицинског инжењеринга у нашој земљи. Први домаћи стручњаци унеће нове, савремене технологије у хируршку салу.

Биомедицинско инжењерство, као важан сегмент примене нових технологија, увелико је позиционирано у савременом светском здравству, а почетни успеси бележе се протеклих година и у нашој земљи, посебно у Новом Саду, где су учињени пионирски кораци у тој области код нас.

Спој у једној личност лекара и инжењера, односно својеврсни "хибрид" вишедисциплинарног стручњака, биће и један од неопходних захтева у реформи домаћег здравства, каже за "Новости" проф. др Павле Ковачевић, угледни новосадски кардиоваскуларни хирург и члан Асоцијације клиничких инжењера Србије, основане пре две године.

- Нови материјали, апарати, опрема, унели су револуцију у савремену медицину. Медицинска струка неће моћи да се развија без биомедицинских инжењера - указује проф. Ковачевић, зачетник минимално инвазивне хирургије аорте у Србији.

У Новом Саду је пре пет-шест година почео наш програм биомедицинског инжењертства, па ћемо тако од овог лета имати прве домаће мастере у тој области.

- Тај универзитетски програм, који заједно остварују Факултет техничких наука, Медицински факултет и одговарајуће клинике, све је интересантнији за младе јер има перспективу. То потврђује и његов раст од 15 до 20 одсто годишње.

Професор Ковачевић истиче да ће све интензивнијим увођењем нових технологија у домаћем здравству, расти потреба и за биомедицинским инжењерима. Лане је на Новосадском универзитету изашла прва генерација, а сваке године се на тај програм уписује 60 студената.

Проф. Ковачевић додаје да би требало да достигнемо западноевропски стандард од једног биомедицинског инжењера на 50 болничких кревета. Тај профил стручњака ради на проналажењу најпогоднијих материјала у хирургији и осталим гранама медицине, специјализован је за решавање најразличитијих технолошких проблема, за иновације у здравству, попут виртуелне и роботичке хирургије, које у свету имаје све ширу примену.

У тој области су нам, како истиче др Ковачевић, изузетно драгоцена искуства пренели најугледнији светски стручњаци попут професора Едуарда Кифера из Париза, Томислава Михаљевића са Кливленд клинике и генерала Гаоа, главног кардиохирурга кинеске армије и једног од пионира светске робот-хирургије. 

ТРЕНАЖНИ ЦЕНТАР ЗА ВИРТУЕЛНЕ ЗАХВАТЕ 

Према новим прописима, наше болнице ће морати да имају и тренажне центре за виртуелну хирургију. - Доктори ће тако, симулацијама одређених процедура у лапароскопској хирургији или операцијама уз помоћ робота, имати могућност сталног обучавања у примени нових технологија - истиче проф. Ковачевић.

Извор: Новости

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

ВУЧЕВИЋ: Константно инвестирање у Ветерник

Следећи чланак

ПОКРАЈИНСКА ВЛАДА: Потписани уговори за куповину сеоских кућа са окућницом