БЛИСТАВА КАРИЈЕРА СЛЕПОГ ПИЈАНИСТЕ: Угљеша Бркљач познат и у свету
Угљеша Бркљач из Апатина је један од најбољих студената мастер студија Академије уметности у Новом Саду и асистент на главном предмету клавир, а својој околини познат по томе што је једини млади слепи српски пијаниста пред којим је блистава каријера.
Двадесеттрогодишњи Угљеша Бркљач из Апатина, некадашњи ученик генерације Основне и Музичке школе, сада је један од најбољих студената мастер студија Академије уметности у Новом Саду и асистент на главном предмету клавир, а својој околини познат по томе што је једини млади слепи српски пијаниста пред којим је блистава каријера. До сада су га запазили чувени светски музички уметници, као што су проф. Кемал Гекић, Арба Валдме, Јевгениј Стародубчев, Жак Рувије и други, који су га позвали на студије у иностранство.
Угљеша никада није видео клавир, јер је слеп од рођења. Неукротива жеља да слухом и додиром осети музику, помогла му је да превазиђе предрасуде околине које су обележиле његово детињство.
Разликовао се од својих вршњака, на другачији начин је доживљавао свет око себе, јер је могао само да га осети. Ипак, са тринаест година већ је имао први солистички концерт, док је нешто касније био једини представник Србије у Русији, где је наступао у чувеном Бољшој Театру.
"Током школовања постојали су проблеми, јер са родитељима нисам имао могућности да се информишем о свим специфичностима инвалидитета који имам, у смислу редовног школовања. Захваљујући својим родитељима имао сам све услове да идем у редовну школу. Када погледам иза себе, памтим само лепо. Први клавир купили су ми родитељи, док је Академија пружила максималну подршку да развијам свој таленат. Много вежбам сваког дана, јер желим да будем што успешнији у каријери која је испред мене", каже Угљеша.
Мајка Гордана и отац Митке набавили су прву писаћу машину и код куће савладавали Брајеву азбуку, јер је њихов син био једини слепи ученик редовне школе. Уместо слова написаних на табли, на Угљешином папиру ређале су се тачкице.
"Набавка литературе на Брајевом писму за редовно школско образовање Угљеше била је велика мисија. Сналазили смо се на разне начине да набавимо књиге, а са друге стране свакодневно смо му читали лекције и са њим радили, а он је учио. Није ми било тешко, јер сам имала циљ пред собом да заједно можемо савладати све тешкоће. Све препреке и предрасуде на које смо наилазили ми смо их савладавали. У тим моментима родитељ је кључна улога и на њему је да буде јак и уз своје дете, а то је покретач и стимуланс за даље. Било је лоших искустава које сам решавала снагом воље и циљем пред собом. Да бих се посветила свом сину дала сам отказ и ако сам имала сталан посао, јер сам желела да мој син успе, имао је све предиспозиције и захваљујући томе поносна сам мајка", истиче Гордана.
"Тада у Апатину нико није знао Брајево писмо, па смо сами узели књигу о методологији и заједно са сином учили писмо. Најтежи моменат у животу је било сазнање да је мој син слеп и да никада неће прогледати. Време лечи све, а сада сам поносан што је мој син успешан пијаниста без обзира на хендикеп", напомиње отац Митке.
Награда на међународним и домаћим такмичењима има више него година, а највише воли да слуша и свира Моцарта, Баха, Шопена, Бетовена...
"Од почетка имам свој циљ према коме идем и трудим се да ме ништа не спречи на том путу. Музика је за мене живот, оно за чега живим и чему се дајем и верујем да ћу успети", истиче Угљеша.
Музика је за Угљешу спас, "храна и вода", она је његов свет који дели са нама, док он никада неће видети наш. Музиком је победио све животне демоне, али то није крај, већ за овог младића само прозор у будући свет.
Извор: РТВ
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
