Апатинско бродоградилиште и данас има опрему, инфраструктуру попут хелинга, за спуштање и подизање прекоокеанских бродова, чак и за изградњу ледоломаца које је држава најавила
"Апатинско бродоградилиште и данас има опрему, инфраструктуру попут хелинга, за спуштање и подизање прекоокеанских бродова, чак и за изградњу ледоломаца које је држава најавила" рекао је за апатински „Радио Дунав“ инжењер и директор бродоградилишта Младен Манојловић.
Он додаје да фали стручна радна снага, монтери, бравари, цевари, вариоци и инжењери. За долазак нових мајстора у бродоградилиште неопходно је обезбедити веће плате, јер су радници на овим пословима у развијенијим земљама добро плаћени. Манојловић напомиње да би изградња ледоломаца код нас коштала мање него у иностранству, првенствено због радне снаге.
Ледоломац „Гребен“ који је ове зиме једини био у функцији од наша три ледоломца, пре 50 година изграђен је у апатинском бродоградилишту. На њему је радило око 600 људи, а становници се сећају да су плате биле највеће у граду. Опрема за градњу и даље постоји, а познаваоци бродоградилишта тврде, да ако би се запослила стручна радна снага, изградња ледоломаца би била доста јефтинија, него у земљама Европске уније.
Пре пет година још, када је зима била хладна као ова, планирано је да се ледоломци „Чакор“ и „Вучево“ поправе, међутим, пошто су у приватном власништу, за државу би јефтиније било да наручи градњу новог ледоломца. „Радио Дунав” преноси и процене стручњака, да би за изградњу новог мултифункционалног брода специјалним намена било би потребно око седам милиона евра.
"За изградњу ледоломаца у земљама ЕУ, цена би била много већа него код нас, а градња би се исплатила јер Србија и Хрватска плаћају одржавање мађаских ледоломаца по 25, а Мађарска 50 одсто. У садашњем апатинском бродоградилишту које је у стечају и за које је расписан тендер за продају до 16. марта, раде се само ремонти у закупу под регистрацијом страних фирми." каже Манојловић.
Има најава да су за куповину бродоградилишта заинтересовани Италијани, који су недавно посетили Апатин. Банка из Бугарске на коју је бродоградилиште преписала Војвођанска банка, обе су у грчком власништву.
Извор: Дневник
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.