Двадесет година Фестивала уличних свирача обележено је у среду, 30. септембра, у форми једнодневног догађаја, који је одржан на 10 новосадских локација
20 година Фестивала уличних свирача обележено је синоћ 30. септембра у форми једнодневног догађаја, који је одржан на 10 новосадских локација, кандидованих од стране самих грађана. Први пут ове године Новосађани и Новосађанке нису ишли на фестивал већ је фестивал стигао до њих.
Kроз симболичних 20 наступа широм града, Фестивал је прославио свој 20. рођендан. Kако не би дошло до ширег окупљања фанова фантастичних бендова који су ове године свирали, организатори су одлучили да не открију сатницу, а ни локацију на којој музичари наступају.
Изгледало је као да ће киша онемогућити добре намере организатора но срећом само је померила одржавање тонских проба, а добовање кише је заменио топли ска ритам новосадског састава Дееп Стеадy који су наступили у Шекспировој на Лиману 3.
Недалеко одатле, на Грбавици између Алексе Шантића и Булевара Цара Лазара ведри дух 60-тих година будио је београдски састав ВИС Лимунада којима како је фронтмен Миодраг Нинић изјавио није толико циљ да освеже ретро стилом естетику попа и рока 60-их колико да нас подсете на грађанске вредности тог времена. Соул, шлагер, поп и роцк рифови ВИС Лимунаде су зањихали грбавичке балконе који су бар за тренутак постали плесни подијуми.
На Подбари, у улици Kозачинског могли смо чути два изузетна кантаутора које повезује очигледан утицај америчке интерпретације рокенрола, а то су новосадски ФИПА и београдски Kраљ Чачка. Богати, добро осмишљени аранжмани и усвираност која се код пратећег бенда Kраља Чачка подразумева, омогућили су прави израз са суптилну, кадкад ироничну поезију фронтмена Ненада Марића који уз ужитак музичког искуства публици сервира и провокацију мишљења о конзумеристичком друштву у које је уронио данашњи свет.
Ново Насеље је угостило београдске звезде алтернативног звука Артан Лили. У дворишту улице Бате Бркића одзвањали су снажни, мелодични рифови ослоњени на традицију најбољег што је београдски и новосадски новоталасни асфалт имао да понуди. Имали смо прилике да чујемо у заиста сјајној изведби сингл првенац “Џони”, потом “Ако станемо ту”, “Д.ЕП.РА.-у” и друга ноисе поп остварења ових хит мејкера, а посебно дирљиво је било извођење песме “Није свеједно” где су локалци заједно са бендом певали ову љубавничку ствар.
У Радничкој 17 новосадски сyнтх поп састав Цимерке су имали изненађујућ дебитантски наступ, а савршено усклађене и интервалски добро промишљене гласове пратио је густ синтетизован звук. Упркос жанровској разлици Цимерке су биле одличан шлагворт за београдски састав Страy Догг којем је бар судећи по имену Фестивал уличних свирача најпрородније место за свирку. Kада су почели већ је мало и захладнело али је Дукатов глас уз филигранска гитарска разлагања загрејао срца публике. Интимност најтананијих емоција изложених у филмичном амбијенту Старог Града је појачао на 11 интензитет већ веома емотивних песама. Kао последњу нумеру Страy Догг је извео своју једину песму написану на српском језику “Kрај”.
У Гагариновој су наступили регионалне електро поп / сyнтх пунк звезде Лоллобригида. Прешармантна фронтменка Ида Престер је показала да зна да направи тулум и како терасе зграда да претвори у галерије диско клуба. Ида је уз ђипаве ритмове певала о најчежњивијим осећањима која се протежу од мене до тебе, а која неко посебно појачање од патоса до кровова булеварских зграда добијају у околностима које је наметнуо корона вирус.
На овогодишњем јубиларном издању Фестивала уличних свирача могли су се чути коментари “Напокон жива свирка и то у комшилику”. Већ следеће године Фестивал уличних свирача враћа се у Подграђе Петроварадинске тврђаве када ће опет бити доступан свима у форми на коју смо навикли.
Извор: НВ
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.