УЗОР ЗА ДРУГЕ ГРАДОВЕ: Компостилиште Градског зеленила

Kомпостилиште "Градског зеленила", које по оцени стручњака представља најсавременији погон за производњу компоста у Србији

Kомпостилиште "Градског зеленила", које по оцени стручњака представља најсавременији погон за производњу компоста у Србији, годишње преради око 970 тона лишћа, траве и грањевине. Од марта до априла прикупљено је 308 тона траве и 177 тона лишћа. А током целе године прикупљено је укупно 489 тона грања и другог дрвног отпада.

Ово је прво постројење тог типа у Србији захваљујући коме сва трава која се покоси, лишће, баштенски отпад, не завршавају на депонији као смеће, већ се користе за озелењавање града.

Учесници трибине о заштити животне средине, која ја у оквиру међународног Интеррег пројекта Тид(y)Уп, одржана на Факултету техничких наука обишли су компостилиште ЈKП "Градско зеленило", као пример успешне примене савремених технологија у овој области.  Учесници скупа су се упознали са начином рада постројења у ком се прерађује сав био отпад с територије Новог Сада и претвара у компост који се додаје приликом садње дрвећа, цвећа и украсног растиња. Обиласку су пристуствовали декан ФТН-а проф. др Срђан Kолаковић, представници Министарства, Покрајинског секретаријата и Градске управе за заштиту животне средине, и руководство Градског зеленила.

- Наше компостилише користи савремене технологије и при производњи компоста не загађују животну средину, а ЈKП "Градско зеленило" добија компост који се користи приликом озелењавања Новог Сада. Сва биомаса која се сакупља са 550 хектара зелених површина у граду: трава, лишће, болесне, оштећене, суве гране, дакле све оно што је до јуче био отпад који се односио на градску депонију, сада је сировина за производњу компоста. Пројекат је реализован уз подршку градоначелника Новог Сада, Управе за заштиту животне средине и немачке агенције "ГИЗ". Наше, новосадско компостилиште прво је у Србији, и верујем да ће наш пример бити значајан другим локалним самоуправама - рекла је Данијела Андрић.

Значај компостилишта новоадског "Градског зеленила" истакао је и декан ФТН-а, проф. др Срђан Kолаковић.

–  Задовољни смо што је овакав пројекат заживео у Новом Саду, који представља добар пример како наука, град и ЈKП заједно раде на побољшању животне средине. ФТН ће предложити да и други градови у Србији, по угледу на новосадско, имају своје компостилиште –  рекао је Kолаковић.

Изградњу постројења за прераду биомасе у хумус финансирали су град Нови Сад и немачка агенција ГИЗ. Град је издвојио 40 милиона динара, а немачка ГИЗ близу 400.000 евра а, поред производње хумуса, од сувог грања се прави сечка којом се загрева расадник у ком се узгајају саднице цвећа за украшавање града и дрвећа за повећање зеленила у граду. 

Kапацитет компостилишта је добар. У садашњим условима у једном циклусу се произведе од 350 до 400 метара кубних компоста. Произведени компост се употребљава за потребе садње цвећа, дрвећа, жбуња и шибља на територији града и приградских насеља, али и у расаднику за производњу биљног материјала. Наситније гране, комплетно лишће и трава се користе за производњу компоста.

Извор: НВ

"Ставои изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства."

Претходни чланак

НАГРАДНА ИГРА: Градска управа за заштиту животне средине поклања превозно средство

Следећи чланак

ПРОЈЕКАТ УДРУЖЕЊА ВОТЕНС: Деца треба да знају природу да чувају