КАКО СЕ У СРБИЈИ УПРАВЉА ОТПАДОМ

Фото: Pixabay

Национална стратегија управљања отпадом представља базни документ којим се обезбеђују услови за рационално и одрживо управљање отпадом на нивоу Републике.

Национална стратегија управљања отпадом - са програмом приближаваља Европској унији усвојена је 4. јула 2003. године од стране Владе Републике Србије. Она представља базни документ којим се обезбеђују услови за рационално и одрживо управљање отпадом на нивоу Републике.

Стратегија одређује:

• Правце у складу са економским развојем;
• Правце у складу са захтевима и плановима Европске уније;
• Хијерахију могућих опција;
• Активности у поступку хармонизације са законском регулативом ЕУ;
• Одговорности;
• Циљеве;
• Задатке.
•  

Имплементацијом стратегије се постиже велики број циљева од значаја за све нивое власти - од локалне самоуправе до републичког нивоа. Као најважније потребно је издвојити:

• заштиту и унапређење животне средине,
• заштиту здравља људи,
• достизање принципа одрживог управљања отпадом,
• промену става према заштити животне средине и отпаду, као једном од њених сегмената,
• повећање нивоа јавне свести.
•  

Процес придруживања Европској унији и хармонизација домаћег и европског законодавства у области отпада обухватили су и основне принципе који се примењују у циљу побољшања система управљања отпадом на простору наше земље:

• смањење количина насталог отпада;
• превенцију настајања отпада;
• решавање проблема отпада на месту настанка;
• принцип сепарације отпада;
• принцип рециклаже што веће количине отпада;
• принцип рационалног коришћења постојећих капацитета за прераду отпада;
• принцип рационалне изградње постројења за третман;
• принцип мониторинга загађења у циљу очувања квалитета животне средине.
•  

Примена основних принципа управљања отпадом приказаних у овом стратешком оквиру, тј. решавања проблема отпада на месту настајања, принципу превенције, одвојеном сакупљању отпадних материјала, принципу неутрализације опасног отпада, регионалног решавања одлагања отпада и санације сметлишта, имплементирају се основни принципи ЕУ у области отпада и спречава даља опасност по животну средину и генерације које долазе.

У циљу превазилажења наведених проблема у Националној стратегији је приказано решење које обухвата формирање мреже 5 врста инфраструктурних објеката на подручју Србије у функцији ефикасног управљања отпадом, који су приказани:

Врста и  број објеката:
Регионалне санитарне депоније 29
Трансфер станице 44
Рециклажни центри 17
Центри за компостирање 7
Спалионице комуналног отпада 4

Депонија 

Специјално пројектовано место за одлагање отпада на површини или испод површине земље где се отпад коначно одлаже укључујући: интерна места за одлагање (депонија где произвођач одлаже сопствени отпад на месту настанка), стална места (више од једне године) која се користе за привремено складиштење отпада, осим трансфер станица и складиштења отпада пре третмана или поновног искоришћења (период краћи од три године) или складиштења отпада пре одлагања (период краћи од једне године).

Трансфер станица     
Место до којег се отпад допрема и привремено складишти ради раздвајања или претовара пре транспорта на друго место ради складиштења, третмана или одлагања.

Рециклажни центар     
Место где се врши поновна прерада отпадних материјала у производном процесу за првобитну намену, органску рециклажу или другу намену, осим у енергетске сврхе

Центар за компостирање     
Место где се врши третман чврстог органског отпада под дејством микроорганизама, у циљу стварања компоста, у присуству кисеоника и под контролисаним условима.

Спалионице комуналног отпада     
Место где се врши процес спаљивања (инсинерације) отпада тј., контролисани термички третман отпада, са или без искоришћења енергије произведене сагоревањем у стационарном или мобилном постројењу, а који обухвата и пиролизу, гасификацију и сагоревање у плазми.

Претходни чланак

КАКО УПРАВЉАТИ ОПАСНИМ ОТПАДОМ

Следећи чланак

ИНТЕГРАЛНИ СИСТЕМ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ