ШОКЦИ У ВОЈВОДИНИ: Живот и обичаји Шокаца који се и данас обележавају

Извор: Равноплов

Шокачка култура и традиција која траје и данас

Нови Сад је град у Војводини који је препознатљив по разноликости народа који живе у њему и у околним селима и градовима Војводине. Нови Сад је увек био град
отвореног срца који је прихватао све народе и заједно са њима прослављао и обележавао празнике и обичаје, ширећи слику пријатељског града у коме сви живе у слози
и заједништву.

У Новом Саду и околини, поред Словака, Русина, Мађара, Буњеваца и многих других народа живе и Шокци, који и данас традиционално држе до својих обичаја и прослављају своје празнике на традиционалан и свечан начин, како се то некада давно радило.

Извор: Википедиа

Шокци су јужнословенска етничка група која претежно живи у северним деловима Србије, односно у аутономној покрајини Војводини, источним деловима Хрватске, првенствено у источној Славонији, као и у појединим областима у Мађарској. Претежно су католичке вероисповести. Данас су значајније скупине етничких Шокаца присутне  у неколико бачких насеља, међу којима су: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Сомбор и Сонта у Србији.

О имену Шокци може се рећи да је најприхватљивија теорија да су га наследили по ранијем племену Сукци (Succi) који су Шокцима и претходили, сами Сукци добили су га топографски, по локацији (планина „Succus“). Верује се још да је назив добијен од речи „шака“, пошто се Шокци крсте на католички начин „целом шаком“.

Шокци су становништво насељено по плодним панонским равницама које се прилагодило овоме подручју и развило завидну пољопривреду. Разне житарице, кукуруз и друго главне су културе. Шокци уживају у свињским специјалитетима као што су шунка, кулен, и сланина. Шљива и производња шљивове ракије такође заузима
знаменито место.

Тамбура је најпознатији музички инструмент Шокаца. У прошлости су шокачке песме и плесове пратиле гајде. Сватовским обичајима Шокци посвећују посебну пажњу (шокачки сватови често имају и по 300 до 500 званица), они се увек одвијају уз дефиле коњских запрега и повећу количину ракије.

Шокачка народна ношња (рубина) израђује се од ланеног ткања, а састоји се од оплећка и крила, има функцију блузе. Она се код жена јавља лети, док би по зими носиле и вунену сукњу са обојком. И мушка и женска шокачка ношња израђује се од белог платна украшеног шљокицама, на рубовима блуза, кошуља и гаћа (мушке панталоне) извезене су чипком. Главна сировина за израду текстила била је конопља, односно кудеља, коју су према казивањима узгајали готово сви Шокци на својом пољопривредним добрима те користили за кућну израду текстила. Колико је домаћинство узгајало кудеље овисило је о њиховим имовинским могућностима.

Извор: Википедиа

Вуна је била друга битна сировина, а која су добивала од руна оваца које су гојили, а које су жене саме преле и обрађивале. један од главних начина украшавања јест кукичање, (х)еклање, а кукичану чипку казивачице називају чипка, еклерај или екле. Неизоставни украс ношње је златовез. Најмлађу мушку и женску д‌ецу облачили су у кошуљице, једноделну од‌ећу шивену од чистог платна, с мало или без декорација.

За најмлађу д‌ецу та је од‌ећа била једноставна, но за нешто старију д‌ецу на те су се кошуљице додавале манжете и крагна за д‌ечаке, а д‌евојчице су се опасивале малим прегачама. Нед‌ељна је миса такођер била пригода за свечано одијевање. Педесетих и шездесетих година 20. века, руво од скупљих тканина се често облачило нед‌ељом, као свечанија али лакша одећа. Изузеци су  биле нед‌ељне мисе за трајање коризме и адвента.

Извор: Википедиа

Главни накит Шокицабили су златни ковани новац, (мањи) дукати и (већи) сеферини, нанизани на карактеристичном дугачком златном ланцу,више пута оматаном да падају на прса. Према броју дуката познавало се имовинско стање обитељи д‌јевојке.Богате девојке имале су по 10 до 20 дуката.

Мушка од‌ећа новијег и старијег временског датума састојала се од три основна дела: шивеног одвојеног горњег дела кошуље, доњег дела гаћа те кројеног пруслука (прслука). Главна је разлика између старијег и новијег временског слоја у кориштеном ткању и украшавању ношње. Од‌ећа из старијег времена, до двадесетих и тридесетих година 20. века, рађена је од чистог платна, без веза и украшавања, а око Првог светског рата мушке су гаће до половице потколенице.

Извор: Гугл

Шокци су католичке вероисповести, а Бадње вече и Божић славе 24. односно 25. децембра. Обичај је да се на Бадњи дан пости, а за вечеру се обично спрема риба, на пиринчу или скувана као паприкаш. Пре вечере се пали свећа која је претходно стављена у жито и омотана црвеном пантљиком , свећа се пали, измоли се молитва и креће вечера. На тањиру се најпре налазе јабуке, ораси, мед и бели лук, колико чланова је за столом толико има тога, и након тога се приступа вечери. Након вечере све остаје на столу и ништа се не склања, јер се сматра да се и Бог придружује вечери.

Божиж је велика свечаност код Шокаца, ујутру се устаје и иде на Божићну мису у цркву, након тога код куће је спреман топао свечани ручак, супа, печење, колачи, Божићни колач у који жене стављају кованицу да је деца пронађу.

Након завршетка Првог светског друштвени живот бачких Шокаца поново је оживео. У организоватости и активностима предњачили су Бачки Моноштор и Бачки Брег.

Извор: НВ

"Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства."

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Следећи чланак

СЛАВСКИ ОБИЧАЈИ: Прослављање крсне славе код Срба