ПРАЗНИЧНА ДЕПРЕСИЈА: Утицај имају и друштвене мреже
Празнична чаролија и радост коју обично сви очекујемо у време новогодишњих и божићних празника последњих година се, на жалост, све више претвара у празничну депресију.
Празнична чаролија и радост коју обично сви очекујемо у време новогодишњих и божићних празника последњих година се, на жалост, све више претвара у празничну депресију.
Притисак околине, друштвених мрежа, као и противепидемијске мере изолације, изазивају осећај анксиозности, усамљености и кривице. Брига о менталном здрављу у ово доба године је нарочито важна.
Иако су празници време радости, опуштања и дружења, за све више људи су и узрочници стреса и депресивних стања. Испитани саговорници потврђују ове чињенице и истичу да се у то време и сами осећају узнемирено, потиштено и уморно.
Такође, указују да је важно на време потражити стручну помоћ и додаје да је одлазак код психотерапеута веома значајан. Осим што пружа практичне и корисне савете о начину превазилажења празничног стреса, доприноси и јасном одређивању његових узрока.
Ради превенције и пружања одговарајуће помоћи, психотерапеут Ана Перовић, у сарадњи са више од четрдесеторо стручњака, организује бесплатну стручну помоћ, која укључује једну терапијску сеансу.
Оне се, каже психотерапеут, одржавају од 15. децембра до 15. јануара, док пријаве примају до 25. децембра. Заинтересовани грађани могу да се пријаве на имејл адресе besplatneseanse@gmail.com. Разлога за ту акцију има више, а основни су, наводи Перовић, спречавање и ублажавање безвољности, анксиозности и умора.
Према речима психотерапеута Ане Перовић, празнична депресија није клиничка дијагноза, већ је реч о нерасположењу и потиштености, које, ипак, не треба занемарити.
Поремећаји пажње, губитак интересовања за активности које смо волели, проблеми са спавањем, као и осећај бесмисла, још су неки од симптома празничне депресије, наводи психотерапеут. Додаје и да је, ако они трају више од две седмице, реч о виду депресивне реакције. Да не би дошло до погоршања стања, неопходно је, наглашава, потражити стручну помоћ.
Узрочници стреса не могу се увек прецизно одредити, јер је често реч о комбинацији више њих, објашњава психотерапеут Ана Перовић. Неки од разлога су и наметнута очекивања околине и блиских људи и недостатак новца, а последњих година стресу доприносе и друштвене мреже:
Ту врсту нерасположења може да осети свако од нас, објашњава Перовићева. Ипак, наводи она, постоје групе које су угроженије:
Према њеним речима, најважнија је помоћ коју можемо пружити сами себи. Обраћање пажње на сопствена осећања и очекивања, писање дневника и ослушкивање својих потреба, најбољи су начин превенције или ублажавања симптома празничне депресије.
Прослављање новогодишњих и божићних празника не мора да наликује устаљеним обрасцима, као ни многим рекламама на друштвеним мрежама, поручује психотерапеут Ана Перовић и закључује да свако од нас треба да обележи празнике онако како жели.
Извор: НВ
"Ставови у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства."
Локалне вести
SRBIJA DANAS
