Туризам и пољопривреда највећи покретачи раста у Србији

Фото: FreeImages.com

У наредних десет година у нашу земљу ће долазити дупло више туриста него сада, а девизни приход ће са садашњих милијарду евра годишње, постепено нарасти на пет милијарди.

У наредних десет година у нашу земљу ће долазити дупло више туриста него сада, а девизни приход ће са садашњих милијарду евра годишње, постепено нарасти на пет милијарди. Ова привредна грана запошљава 81.000 људи.

Ово је утврдила анализа Министарства туризма Србије, урађена у складу са методологијом Светске туристичке организације, која узима у обзир тренд раста туриста у нашој земљи, али и остале економске показатеље. Због тога, нове програмске активности на реализацији стратегије развоја туризма и наредне две године предвиђају да ће се у нашој земљи радити на осам целина.

"Посветићемо се стандардизацији и брендирању производа и дестинација" каже Александар Денда, саветник министра трговине, туризма и телекомуникација. 

"Радићемо на еколошкој заштити, снабдевању угоститеља локалним намирницама, ефикаснијој употреби јавне имовине, развијаће се транзитни туризам, а нарочито мобилне апликације, промоција и маркетинг. Посебна пажња биће посвећена специјалним интересима и развијању нових садржаја."

Дунав, Тара, Подриње и околина Радан планине, биће нарочито у фокусу у наредне две године. Такође, утврдиће се и 20 кључних догађаја и одредишта који имају највећи потенцијал за развој туристичке понуде Србије, па ће бити направљени планови за управљање сваком од тих дестинација.

"Са оствареним прометом већим од 2,5 милијарде долара, 81.484 запослених и учешћем у БДП од скоро осам одсто, туризам је уз пољопривреду највећи покретач раста у нашој земљи" истиче Денда. 

"Међутим, иако је настављен позитиван раст доласка броја туриста и броја ноћења, а очекује се да зарада буде све већа, неадекватна методологија у званичној статистици не даје праве податке. То је велики хендикеп, јер би државна улагања и приватне инвестиције у туризам биле веће, а више би новца долазило и из фондова ЕУ."

Наиме, у званичну статистику улазе само подаци о броју ноћења у регистрованим објектима, наплати туристичке таксе и зарада туристичких агенција. Новац од, на пример студената или особа које су из иностранства дошле да се лече у Београд, статистика не бележи као прилив, али бележи као девизни одлив када наши грађани оду на друго место због школовања и лечења. Не бележи се ни потрошња туриста у ресторанима, кафићима, пекарама или радњама. Приход у буџету од пореза на имовину која је вредна више од милијарду долара, се такође није рачунао као приход од туризма.

"Приходи у буџету од туризма су ове године износили 6,5 одсто, а учешће туризма у извозу је 35,70 одсто" наглашава Денда. 

"У исто време, издвајање из буџета за туризам ове године износило је 0,19 одсто."

У Министарству туризма су урадили анализу стања у сектору туризма користећи методологију Светске туристичке организације и са новим подацима ће се подићи инвестициони капацитет, ниво управљања дестинацијама, квалитет пријављивања за фондове ЕУ, предузетничка иницијатива и квалитет промоције.

Извор: Вечерње Новости online

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

Иновативни лекови у Србији јефтинији

Следећи чланак

Вулин: Помоћ за пензионере у среду, свима једнак износ