ЕВРОПСКА КАСА ПУНА: Српска привреда не зна како да узме паре
Србији су на располагању милиони евра из претприступних фондова Европске уније. Осим државе, за тај новац могу да конкуришу цивилни и приватни сектори. Међутим, иако смо од 2000. године у процесу евроинтеграција, и даље не успевамо да потрошимо тај новац
Србији су на располагању милиони евра из претприступних фондова Европске уније. Осим државе, за тај новац могу да конкуришу цивилни и приватни сектори. Међутим, иако смо од 2000. године у процесу евроинтеграција, и даље не успевамо да потрошимо сав тај новац. Нема довољно људи који умеју да напишу квалитетан пројекат и прођу строге критеријуме Брисела за одобравање средстава.
Летимичан преглед огласа и мноштво обука за писање пројеката. Од дводневних до вишемесечних. Неке коштају око 20.000 динара уз обећање да је толико довољно до престижне позиције на тржишту рада. Ипак, стручњака за писање пројеката и даље је мало.
"Не смемо да се заваравамо да је писање пројекта лако и једноставно јер морате да одговорите на безброј питања, некад и треба вам јака сарадња оног ко пише пројекат да разуме, с ким пише и зашто пише пројекат", истиче Гордана Лазаревић.
Ендре Балаша из Бачке Тополе, дугогодишњи стручњак, тај посао упоређује и са озбиљном слагалицом.
"Оквир тој слагалици јесу стратегије на сваком нивоу, и на локалу, на регионалном, на националном нивоу, јесу конзистентне стратегије. Онда сваки пројекат у том идеалном случају јесте једна коцкица у том мозаику, и јако је тешко написати, по мом дубоком уверењу, добар пројекат ако та слагалица, ако та велика слика није у потпуности слична. Онда се дешавају пројекти да можда једни с другима немају везе, или нису довољно добро повезани. И наравно, то причињава велике потешкоће", каже консултант Балаша.
ОБУКЕ И ПРЕПРЕКЕ
Тога су свесни у Влади Србије која ове године чека додатна средства из европских фондова као награду за висок проценат уговорених пројеката.
"У последње три године више од 1.500 службеника је похађало обуке у организацији службе за управљање кадровима, у сарадњи са нама и Министарством финансија, што управо показује да се велика пажња посвећује овом питању", рекао је Бранко Будимир из Министарства за европске интеграције.
У овој фази преговорања, сматра се да би требало да изменимо систем суфинансирања, јер већина пројеката има учешће.
"Пројекти треба да су на тржишту, треба да се такмиче, а кад се потпише тај уговор онда државни ниво преузима тај износ сопственог учешћа или обртног капитала за пројекат. Или у случају организација цивилног друштва, да постоје аранжмани, да тај потписан уговор за повлачење европских средстава, рецимо, може бити улазница код банака за бесплатан или за врло јефтин кредит", рекао је Балаша.
Иако су средства из европске касе на располагању и приватном сектору, привреда не зна како да узме те паре.
Привредна комора Србије стално организује обуке. Ипак, програме попут "Хоризон 2020", вредног 80 милиона евра који је намењен иновативним фирмама слабо користимо.
"Отежавајућа околност за наше привреднике је у томе што се све апликације пишу на енглеском језику, тако да је и то баријера коју имају наши људи. Свакако, ми им помажемо да њихове апликације што буду успешније", рекла је Јована Станојевић из Центра ПКС за европске интеграције.
Од пет компанија које су конкурисале за бесповратна средства, само једна је то учинила поново, кажу у Привредној комори Србије.
Прочитајте и
- ПРОГРАМ ПОДРШКЕ МАЛОЈ ПРИВРЕДИ: За машине и опрему пола милијарде динара
- КОНКУРС МИНИСТАРСТВА ПРИВРЕДЕ: За набавку машина и опреме 556 милиона динара
- НОВА РАДНА МЕСТА: Матијевић гради хладњачу у Зрењанину
- СУБВЕНЦИЈЕ ДРЖАВЕ: За ново радно место од 3.000 до 7.000 евра
- ДРУГИ ЦИКЛУС НАГРАДНЕ ИГРЕ „УЗМИ РАЧУН И ПОБЕДИ“: Нове коверте за слање рачуна!
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
