СТАЖ И ЗА СЕЗОНЦЕ: Послодавци ће за надничаре плаћати порезе и доприносе

Фото: Pixabay

Влада Србије припрема закон који ће коначно регулисати сезонски рад у пољопривреди. Преузет мађарски модел, неизвестан износ пореза, доприноса и начин евидентирања

Сезонци на српским њивама, највероватније од следећег лета, неће радити само за дневнице. Министарство за рад заједно са Министарством пољопривреде и Националном алијансом за локални економски развој, ради на Нацрту закона о сезонском раду у пољопривреди. Циљ је да се и надничари убудуће ревносно пријављују, а да газде за њих плаћају порезе и доприносе. Колике - још се не зна.

Процењује се да у Србији сваке сезоне на њивама ради од 80.000 до 100.000 људи. Подаци статистике су да је лане у Србији било чак 570.000 неформално запослених, од којих су две трећине ангажовани у пољопривреди. Већина од тог броја, ипак, су сами власници пољопривредних газдинстава и њихове породице. Остатак су сезонци који радом под ведрима небом не зарађују за пензију и здравствено. Државу тишти што ни од њиховог рада не приходује.

"Радна група је анализирала примере из окружења и узела у обзир како су сезонски рад у пољопривреди решили у Хрватској и у Мађарској" објашњава Иван Радак из НАЛЕД-а. "Најпре се размишљало о увођењу ваучера, што је хрватски модел. Пољопривредник купи од државе ваучере, а сваки подразумева намирене порезе и доприносе за једног радника на један дан. Уколико му треба десет радника на пет дана, онда купи 50 ваучера и лепи их сваког дана у књижицу. Сада смо ближи идеји да се искористи то што имамо Централни регистар обавезног социјалног осигурања и да се они сваког дана електронски пријављују. Тако је у Мађарској."

Овај вид рада захтева посебан закон јер је специфичан. Пољопривредник не зна колико дана ће му тачно колико радника бити потребно, а ангажовање по уговору о повременим и привременим пословима не може да се реши дневно упошљавање.

"Ваљало би да ниво пореза и доприноса за овај вид рада буде нешто нижи, како би се пољопривредницима исплатило да пријављују раднике. То је, међутим, још тема преговора." додаје Радак.

Газдинства која упошљавају сезонце поручују да је добро да се то питање реши. Већи трошак, међутим, на крају ће се прелити на - купца.

"Добро је да се то регулише на прави начин из више разлога" сматра Александар Милојевић, из нишког Удружења воћара и виноградара "Воћар". "Мислим да ће трошкови пореза и доприноса на крају утицати на крајњу цену производа. Не могу да смањујем дневницу, јер у Нишу је тешко наћи радника. Засад не ангажујем књиговођу, али ако усвоје такав пропис, мораћу или да пријаву поверим њему, или сам то да радим. Током године платим око 200 дневница. Током ударних 50 дана лета ангажујем по три радника, а има још посла током године."
 

РЕЗУЛТАТИ КОЈИ ОПОМИЊУ

Инспектори су током прошле године у 245.392 контроле открили 3.656 нерегистрованих фирми. Инспекторат за рад током 53.069 надзора затекао је 19.472 особе које раде на црно након чега је за 90 одсто њих заснован радни однос. Надлежни, међутим, нису задовољни резултатом. Верују да ће удео сиве економије бити мањи уколико се законски регулише и сезонски рад.

Извор: Новости онлине

Прочитајте и

• НЕДИМОВИЋ: Штета од временских непогода биће позната за десетак дана
• НЕДИМОВИЋ: Земљиште дато Тенису у закуп неће ићи у парлог
• ВУК РАДОЈЕВИЋ: Улагањем у образовање и младе пољопривреднике до конкурентније пољопривреде
• ХОЛАНДСКА ИНВЕСТИЦИЈА У БЕЧЕЈУ: Оснива се развојно-истраживачка јединица у области одрживих система земљорадње
• РАДОЈЕВИЋ: Позивам пољопривреднике да узму повољна кредитна средства

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

ОД ВУЧИЋА КЊИГЕ НА ДАР: Које књиге су министри добили?!

Следећи чланак

„ПЛАВЕ КОВЕРТЕ“ СА ПОЗИВИМА: Неистинити наводи са изненадним позивима за обуку резервног састава Војске