СРБИЈА ВОЗ: Додатни попуст на карте купљење за време празникаСрбијавоз саопштио је данас да ће путници за купљене карте током првомајских и ускршњих празника преко апликације или веб странице тог предузећа, поред редовног попуста од пет одсто, добити и додатних 20 одсто на редовне цене.НЕВЕРОВАТНО: Имигрант из Лаоса који се лечи од канцера освојио џекпот од 1,3 милијарде долараЈедан од добитника историјског Пауербол џекпота од 1,3 милијарде долара прошлог месеца је имигрант из ЛаосаСекретар Милошевић доделио уговоре представницима високообразовних институцијаПројектима за развој истраживачке делатности 44 милиона динараСОМБОР: Своје место у „Чигри” добило 25 деце са листе чекањаРеконструкција и проширење постојећих капацитета вртића сомборске Предшколске установе „Вера Гуцуња“ЗЕЛЕНО СВЕТЛО: Прерада воде и у селимаНа недавно одржаној седници Скупштине града Кикинде, донета је одлука о обезбеђивању финансијских средстава за реализацију капиталних инвестиција, мини-постројења за прераду пијаће воде на селима.

СРПСКО КОЛО на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа

Пет 08 Децембар, 2017 10:16

Фото: Етнографски музеј

Традиционална српска народна игра коло уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, објавио је Етнографски музеј на свом сајту.

Одлуку о упису кола на Унескову листу донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 12. редовном заседању које се одржава на острву Чеџу, у Јужној Кореји.

Фото: Етнографски музеј

Коло је најраспрострањенија игра на територији целе Србије, а поред српског православног становништва, које га сматра обележјем националног идентитета, изводе га и друге етничке и конфесионалне заједнице.

Најстарије верзије моравац и кукуњеш забележене су на територији централне Србије у другој половини 19. века.

"Упис елемента на Унескову листу значајан је не само због тога што ће овај сегмент нематеријалног културног наслеђа постати међународно видљивији, већ и због тога што ће различите заједнице јасније увидети да деле заједничко наслеђе, подстаћи их да у већој мери комуницирају и буду спремне да учествују у заједничким активностима, програмима и пројектима за очување и преношење елемента", наводи Етнографски музеј на свом сајту.

Такође, како се наводи, упис елемента његовим носиоцима, а нарочито младим људима, омогућава да схвате важност сопствене традиције и да се посвете очувању елемента и сопственог нематеријалног културног наслеђа.

О активном присуству кола, што је један од важних критеријума које је потребно испунити за упис на Унескову листу, сведочи велики број формалних и неформалних едукативних програма који се организују у институцијама културе и бројне манифестације на којима се коло изводи као део званичних тaкмичарских и ревијалних програма.

Коло се изводи и као спонтана активност окупљених учесника, као што је на саборима у Гучи и у Тополи, али и на приватним прославама – свадбама, рођењима, крштењима, прославама пунолетства, матурама.

За препознавање значаја кола у друштву, као и за његово вредновање као дела живе играчке праксе у Србији, од посебног значаја је чињеница да је учење основних елемената игре део формалног система образовања.

Едукација о колу је укључена у програме музичког и физичког васпитања за основне и средње школе, а врло често је присутна и у вртићима.

На нивоу високог образовања, оно је предмет проучавања не само образовних и научних институција које се баве изучавањем традиционалних народних играчких и музичких форми, већ и оних институција које образују будуће стручњаке за рад у школама и рад са младима.

"Ипак, преношење у оквиру породице, на приватним окупљањима и кроз вршњачку едукацију је доминантан начин преношења елемента. Као део породичних и приватних окупљања, извођење кола је заједничка активност, у којој учествују сви чланови домаћинства, од најмлађих до најстаријих, те се знања и вештина играња кола преносе кроз непосредно учествовање, у оквиру породице, сродника, заједнице, међу вршњацима", наведено је на сајту Етнографског музеја.

Процедура за упис на Унескову листу покренута 2015. године

На основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе у децембру 2015. године, започета је процедура за упис кола, која је у Национални регистар уписана у јуну 2012, под називом коло у три, коло у шест, на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду припремио је, у складу са постављеним стандардима у погледу садржаја и техничких карактеристика, номинацијски досије који је у марту 2016. године Министарство културе упутило у процедуру усвајања.

Досије је припремљен у сарадњи са предлагачима елемента за Унескову листу, Факултетом музичке уметности; Ансамблом традиционалних игара "Коло" и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије.

Израда номинацијског досијеа остварена је уз учешће појединаца, локалних заједница, институција, невладиних организација, стручних удружења, који су кроз прикупљање и потписивање писама сагласности, обезбеђивање видео или фото документације, активно допринели изради номинацијског досијеа.

ОСНОВНИ ОБРАЗАЦ КОРАКА У КОЛУ

Коло изводе ланчано повезани играчи, уз музичку пратњу, коју играчи прате изводећи различите врсте корака.

Основни образац корака се изводи кроз кретање удесно, играње у месту, а потом, кретање улево и играње у месту, уз континуирано поцупкивање коленом.

СВАКИ УПИС ДОПРИНОСИ УГЛЕДУ ЗЕМЉЕ И НАРОДА

Амбасадор Србије у Унеску, Дарко Танасковић, изјавио је да сваки упис на Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, доприноси угледу народа и земље у глобаним размерама, што је сада случај и Колом, а озбиљне припремне радње предузимају се, каже, да се за исту листу номинују и гусле.

Извор: РТС