СРБИЈА ВОЗ: Додатни попуст на карте купљење за време празникаСрбијавоз саопштио је данас да ће путници за купљене карте током првомајских и ускршњих празника преко апликације или веб странице тог предузећа, поред редовног попуста од пет одсто, добити и додатних 20 одсто на редовне цене.НЕВЕРОВАТНО: Имигрант из Лаоса који се лечи од канцера освојио џекпот од 1,3 милијарде долараЈедан од добитника историјског Пауербол џекпота од 1,3 милијарде долара прошлог месеца је имигрант из ЛаосаСекретар Милошевић доделио уговоре представницима високообразовних институцијаПројектима за развој истраживачке делатности 44 милиона динараСОМБОР: Своје место у „Чигри” добило 25 деце са листе чекањаРеконструкција и проширење постојећих капацитета вртића сомборске Предшколске установе „Вера Гуцуња“ЗЕЛЕНО СВЕТЛО: Прерада воде и у селимаНа недавно одржаној седници Скупштине града Кикинде, донета је одлука о обезбеђивању финансијских средстава за реализацију капиталних инвестиција, мини-постројења за прераду пијаће воде на селима.

ПРОЈЕКАТ: Жена - стуб друштва! Економско оснаживање жена на селу

Сре 28 Децембар, 2022 17:33

Фото: Pixabay

Економско оснаживање жена на селу једно је од приоритетних питања на којем треба континуирано радити како би се стигло да значајнијих и видљивијих промена.

Економско оснаживање жена на селу једно је од приоритетних питања на којем треба континуирано радити како би се стигло да значајнијих и видљивијих промена. Kао и у другим питањима која се тичу родне равноправности и положаја жена у нашем друштву и овде се ствари мењају веома споро. Тешко је обезбедити одрживост резултата ако се ослањамо на појединачне пројекте и нема континуитета у активностима.

Жене које живе на селу препознате су у Национланој стратегији за унапређење родне равноправности (2015-2020.) као вишеструко дискриминисана група, а рад на економском оснаживању жена на селу један је од приоритета акционог плана. Међу сеоским женама мало је оних које су формално запослене. Чак 1/3 жена које живе на селу никада није имало формално запослење. Оне саме се изјашњавају као „незапослене“ или „домаћице“ што указује на и даље присутан тренд да се неплаћени женски кућни рад и даље не вреднује (што је једнако и у граду и на селу). Жене на селу поред помагања/учешћа у сезонским пољопривредним пословима најчешће обављају све кућне послове саме и раде дуже од 8 сати дневно (Жене на селу као помажући чланови пољопривредног домаћинства,SeConS, UNDP Serbia, 2008). Мали проценат формално запослених међу сеоским женама последица је деловања више различитих фактора. Хроничан проблем је недостатак раположивих радних места у месту у којем живе, а осим што не могу да бирају посао места која се нуде женама су слабо плаћена. Запослење у граду за неке жене није опција, јер би морале свакодневно да путују на посао (сат времена), као и да раде по сменама и викендом, па би то тешко ускладиле са обавезама према породици и бригом о деци. Неке жене једноставно више не могу да нађу посао, нису конкурентне на тржишту рада зато што немају квалификације које послодавци траже или је на делу прикривена дискриминација по годинама и послодавци тешко запошљавају старије жене.

Оваква ситуација подстакла је трагање за алтернативним видовима запошљавања и самозапошљавања жена. Предузетништво и предузетничке особине су нешто што се традиционално везује за мушкарце, распрострањено је било мишљење да је за предузетништво потребан некакав урођени таленат. Данас пракса доказује да су „предузетничке вештине“ нису урођене, већ се као и све друге вештине могу научити и савладати.“