ПОВЕЋАЊЕ ПЕНЗИЈА: Од 1. јануара очекује се дуго најављивано повећање

Фото: Pixabay

Пензије веће од 1. јанура

Када ће најстарији у Србији коначно добити дуго најављивано повећање. Требало би да се пређе на усклађивање пензионих чекова два пута годишње.

Раст БДП у другом тромесечју био 4,4 одсто уместо прогнозираних 3,6, што је како је истакла премијерка Ана Брнабић добар знак, јер ће српским пензионерима без проблема ускоро примања моћи да се повећају. С друге стране, најстарији окупљени око Удружења синдиката пензионера су и даље сумњичави и сматрају да ту нема никаквог повећања, већ да им се "мора вратити оно што им се у последње готово четири године отима".

Професор др Милојко Арсић са Економског факултета у Београду каже за "Новости" да су још пре годину дана истраживачи окупљени око публикације "Квартални монитор" прогнозирали су да ће раст БДП у овој години износити око четири одсто, а сличне прогнозе је у то време објавио и Фискални савет, из чега следи да остварени раст у овој години није изненађујући.

- Међутим, важно је имати у виду да је на релативно висок раст у овој години значајно утицао једнократни опоравак делатности као што су пољопривреда, грађевинарство, електропривреда, као и да би без тога он био 3,2 процената - каже професор.

- Сада је приличано сигурно да ће раст у овој години бити већи од 3,5 одсто колико је планирала Влада, и да ће достићи вероватно нешто више од четири. Ако би инфлација била у складу са званичном пројекцијом, бржи раст БДП од званично планираног донеће додатне 34 милијарде динара, од чега држава добија око 12 милијарди, док ће предузећима, предузетницима и пољопривредницима припасти по овом основу 22 милијарде динара. Држава би могла да оствари додатне приходе по основи сузбијања сиве кеономије, али и уштеде по основи трошкова камата, гаранција и слично. Тако би уз непромењену политику могла да оствари суфицит од око 0,5 процената БДП, што износи 25 милијарде динара. С обзиром на то да би за за нас примереније био дефицит од око минус 0,5 одсто БДП, следи да фискални простор у овој години износи 45 до 50 милијарди динара.

Професор Арсић се пита како ће држава искористити овај простор. Да ли ће додатно повећати плате и пензије или повећати јавне инвестије, улагања у здравство, образовање, иновације или смањити порезе. Које комбинације повећања расхода и смањења пореза ће бити одабрана, зависи од тога колико држава води рачуна о краткорочним, а колико о дугорочаним резулатима.

Фото: FreeImages.com

- Ако се изразито даје предност краткорочнм резулатима, тада ће се више повећати пензије и плате, што ће довести до раста стандарда у овој години, али ће шансе за раст у наредним годинама бити мале - истиче наш саговорник. - Ако се даје предност томе да се из године у годину остварују високе стопе раста привреде држава ће више повећати јавне инвестиције, улагања у образовање, иновације, здравство, смањити порезе и одустати од узимања дивиденди јавих предузећа. У овом случају стандард ће у овој години умерено расти, али се стварају добри услови да он континуирано иде навише из године у годину.

За професора Арсића до укидања закона о смањењу пензија би могло да дође до краја ове године, а то би повећало расходе за неколико милијарди динара у овој, док би у наредној, по овом основу, такође били повећани за око 25 милијарди динара. Иначе само укидање закона значи да се поново успоставе односи између различитих пензија који су постојали пре њиховог смањења, а који одговарају уплаћеним доприносима.

- Билансно би било одрживо да се свим пензионерима, осим укидања закона додатно повећају пензује за два до три процената или да се онима који имају мале чекове додели једнократна социјална помоћ од неколико хиљада динара - каже он.

По његовом мишљењу, испуњени су сви услови да се од наредне године пређе на једногодишње усклађивање пензија по неком унапред одређеном правилу. Србија већ неколико година има ниску инфалацију, и таква се очекује и у наредним годинама, па су стога нестали разлози да се пензије усклађују два пута годишње. Правило за повећање чекова би требало законом дефинисати, како би се спречиле неодговорне одлуке и политичке манипулације, које су иначе врло изражене претходних неколико година.

И за предсеника Александра Вучића нема дилеме око повећања пензија и да ће оно стићи до краја године. И он је недавно подсетио да је раст економске активности у првих шест месеци достигао 4,5 одсто, што је више од прогнозе и ММФ-а и Светске банке, које су ишле за проценат ниже.

Момо Чолаковић из ПУПС-а каже за "Новости" да све што се може чути ових дана око повећања чекова је у складу са оним што су премијерка Ана Брнабић и председник Вучић већ најавили. У новембру би Скупштина Србије требало да изгласа укидање Закона о привременом смањењу пензија, што је позитивна ствар за кориснике.

- Сматрам да је добро и да буде одређених повећања - каже наш саговорник. - У наредним годинама требало би прећи на усклађивање два пута годишње, а могло би и једном, али то захтева промену Закона о пензијско инвалидском осигурању. Мислим да ни то није лоша идеја.

Чолаковић наводи да држава мора да води бригу о најсиромашнијим који не могу од својих примања да живе, а таквих је 1,2 милиона у Србији, али ипак треба видети да ли је можда боље да то иде кроз социјалну помоћ, како се не би нарушио систем ПИО.

ШВАЈЦАРСКА ФОРМУЛА

За усклађивање пензија, по мишљењу професора Арсића, код нас би била погодна швајцарска формула. Према њој се чекови усклађују тако да расту брже од инфлације, али нешто спорије од раста зарада. Према овој формули, ако би номиналне плате у овој години расле шест одсто, док би инфлација износиле три, тада би се пензије у наредној године повећале за 4,5 процената.

Извор: Новости

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

МАЊАК ЗАЛИХА КРВИ: Институту за трансфузију потребна крв свих крвних група

Следећи чланак

ПРИНУДНА НАПЛАТА И КРОЗ ПЕНЗИЈЕ: Комунални дугови смањују пензије