ПОСЛОДАВЦИ ЧУВАЈТЕ СВОЈЕ БАЗЕ: За крађу личних података два милиона
Готов нови закон о заштити личних података грађана. Последице ће сносити и они који нису добро чували своје базе. Фирме ће морати да докажу да су лични подаци запослених заштићени.
Готов нови закон о заштити личних података грађана. Последице ће сносити и они који нису добро чували своје базе. Фирме ће морати да докажу да су лични подаци запослених заштићени.
Док цела Европа стрепи од нове уредбе која ће од маја регулисати заштиту личних података, такозвани ГДПР, и која прописује драконске казне до два милиона евра за компаније, банке или осигуравајућа друштва, Србија јој иде у сусрет. Нови закон о заштити података је готов и до краја године ће се наћи на јавној расправи. И он ће предвидети строге казне, сазнају "Новости".
"Преднацрт закона је при крају. Целе прошле недеље радили смо на његовој финализацији са европским експертима, у Новом Саду. Остало је само “полирање” техничких детаља, превод и слање у Брисел. Преднацрт ће затим ићи на јавну расправу, вероватно до Нове године. Очекујемо да га посланици изгласају и да ступи на снагу када и нова европска уредба" каже проф. Саша Гајин, члан Радне групе за израду тог прописа.
Казне за непоштовање нових правила у Европи се крећу од писмене опомене до чак 20 милиона евра или четири одсто годишњег прихода руковаоца подацима. Уз то иде и суспензија или потпуна забрана права на прикупљање података. У Србији ће казне бити везане за прописани минимум и максимум у Закону о прекршајима. То значи да неће бити мање од 5.000 динара, нити веће од два милиона. И повереник за заштиту података о личности моћи ће да изриче мандатне казне на лицу места до 5.000 динара.
По Гајиновим речима, новчано ће бити санкционисани сви руковаоци личним подацима (на пример предузећа, државне институције, банке, болнице, МУП, Фонд ПИО, вртићи, школе и сви остали који скупљају најразличитије базе података) уколико ваш ЈМБГ, адресу, број телефона, здравствени картон и слично, без основа предају трећем лицу, ако не спрече њихову крађу и хаковање, ако не поступе по захтеву да се избришу подаци или их, пак, не учине доступним лицу на које се односе.
"Ниједан податак грађана не сме бити искоришћен за сврху за коју он није дао сагласност" истиче Гајин.
То значи да нико неће смети без вашег знања да да ваше податке или број телефона компанијама које вас узнемиравају нудећи различите производе или наградне игре. Такође, уколико неко уђе у базу чланова и симпатизера неке политичке странке последице ће сносити и лопови и странка.
ГДПР представља највећу промену у области заштите личних података у последњих двадесетак година. Уредба која ступа на снагу 25. маја 2018. настала је као резултат све веће забринутости грађана за тајност њихових података - од броја личне карте и банковног рачуна, преко биометријских података, информација о физичком изгледу и навикама, до видео-записа, броја телефона, ИП адресе, лозинке или најчешћих адреса које посећују на интернету.
Свака фирма мораће да докаже да су лични подаци заштићени и да их не могу користити трећа лица. С друге стране, послодавац ће у сваком тренутку морати запосленом да достави све податке који га се тичу. Осим што ће плаћати мандатну или прекршајну казну, онај ко се оглуши о нови закон мораће оштећеном да плати и накнаду.
ПРАВО НА БРИСАЊЕ ПОДАТАКА
И европски ГДПР и наш нови закон предвиђају “право на заборав”, односно на брисање података. Њиме се, рецимо, штити право купаца да њихови лични подаци буду недоступни другим компанијама, или грађана да њихове фотографије буду недоступне јавности.
Извор: Новости онлине
Коментари
Нема коментара на овај чланак.
Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.
Локалне вести
SRBIJA DANAS
