МАЊАК ДОКТОРА СПЕЦИЈАЛИСТА: За 600 лекара посао и специјализација

Фото: Pixabay

План министарства здравља за премошћавање генерацијског јаза у болницама и амбулантама. Уз радну књижицу и обука, како би могли да наследе оне који одлазе у пензију

Око 600 младих лекара, од укупно 2.000 колико их је на евиденцији незапослених, које ће, према најавама министра здравља Златибора Лончара, у наредних неколико месеци запослити државно здравство, с радном књижицом добиће и прилику да се усавршавају, да упишу специјализацију и прођу све потребне обуке како би адекватно могли да замене старије колеге које одлазе у пензију.

То је једини начин да се премости генерацијски јаз настао због ранијег, вишедеценијског одсуства кадровске политике у здравству, због којег се овај систем нашао у незавидној ситуацији да специјалисте који одлазе у пензију нема ко да замени. Старосна структура у државном здравству је неповољна, јер већина специјалиста до пензије има још само 10 година рада.

"Специјалиста нема на бироу незапослених. Због тога морамо да едукујемо нову генерацију лекара који ће по завршетку специјализације одмах бити спремни да самостално раде. Идеја је да запослимо младе лекаре и омогућимо им све што је потребно да за четири или пет година буду обучени и спремни да замене специјалисте који одлазе у пензију. Стварање нове генерације специјалиста је једини модел којим можемо да избегнемо ситуацију у којој су се нашле многе земље у нашем окружењу, које су улагале у опрему и инфраструктуру али су остале без кадрова јер су лекари отишли у ЕУ", рекао је за "Новости" министар Лончар.

У ситуацији када су тржишта отворена и многе богате земље, као што је, рецимо, Немачка, имају стално отворене конкурсе за медицинаре, одлив лекара не могу да спрече ни земље у којима су плате вишеструко веће од 70.000 динара, колико код нас у просеку заради специјалиста.

"Једна од идеја како да задржимо младе лекаре је да уведемо обавезу да у здравственој установи која им је дала специјализацију морају да остану дупло дуже него што је трајала специјализација. То значи минимум од осам до 10 година. Наставићемо и улагања у инфраструктуру, опрему и усавршавање кадра, али исто тако, према могућностима државе, и у стандард лекара и свих здравствених радника, како бисмо допринели томе да остану у земљи", каже министар Лончар. 

У 355 здравствених установа у Србији, без КиМ, према последњим подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", запослено је 107.980 људи, од којих су само 26.058 доктори медицине, стоматологије и високообразовани фармацеути. Готово исто толико је немедицинских радника - 25.145, од којих је 8.555 запослено у администрацији. Због тога што се кадрови евидентирају збирно, многе установе на папиру имају вишак запослених, а у пракси - мањак, и то лекара. Зато Институт за јавно здравље Србије сада ради на новим нормативима и кадровском плану у здравству који би требало да буде завршен за десетак дана. Он ће бити основа за нова запошљавања у здравству, а од ММФ и Светске банке већ је добијена сагласност да се запосли око 2.000 здравствених радника.

У МАРТУ 712 ПРИЈАВА

За мартовски рок "поделе специјализација" досад је стигло 712 пријава, потврђено је у понедељак, за "Новости", у Министарству здравља. У претходне две године специјализацију је уписало око 4.000 лекара. Готово исто толико је и младих лекара који су од септембра 2014, када је уведена забрана запошљавања у јавном сектору, по одобрењу посебне комисије Владе Србије, запослени у државном здравству - до јануара ове године њих укупно 3.464.

Извор: Вечерње Новости онлине

Коментари

Нема коментара на овај чланак.

Вама није дозвољено да пишете коментаре. Молим Вас да се пријавите.

Претходни чланак

НАПАД У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ: Бачена бомба на кућу Србина

Следећи чланак

НЕДИМОВИЋ: Део дуга пољопривредника за пензије биће отписан