СРБИЈА ВОЗ: Додатни попуст на карте купљење за време празникаСрбијавоз саопштио је данас да ће путници за купљене карте током првомајских и ускршњих празника преко апликације или веб странице тог предузећа, поред редовног попуста од пет одсто, добити и додатних 20 одсто на редовне цене.НЕВЕРОВАТНО: Имигрант из Лаоса који се лечи од канцера освојио џекпот од 1,3 милијарде долараЈедан од добитника историјског Пауербол џекпота од 1,3 милијарде долара прошлог месеца је имигрант из ЛаосаСекретар Милошевић доделио уговоре представницима високообразовних институцијаПројектима за развој истраживачке делатности 44 милиона динараСОМБОР: Своје место у „Чигри” добило 25 деце са листе чекањаРеконструкција и проширење постојећих капацитета вртића сомборске Предшколске установе „Вера Гуцуња“ЗЕЛЕНО СВЕТЛО: Прерада воде и у селимаНа недавно одржаној седници Скупштине града Кикинде, донета је одлука о обезбеђивању финансијских средстава за реализацију капиталних инвестиција, мини-постројења за прераду пијаће воде на селима.

АПАТИН: Бисер Дунава

Пон 02 Октобар, 2017 17:01

Фото: turizamzavasinas.com

Изузетно повољан географски положај, близина реке и природна богатства овог краја одувек су привлацили људе да се овде насељавају, па се тако још у праисторији смењују културе Сармата, Келта, Гота и других народа.

Изузетно повољан географски положај, близина реке и природна богатства овог краја (плодно земљиште, шуме поред реке, обиље рибе по ритовима и рукавцима и дивљач у шумама) одувек су привлацили људе да се овде насељавају, па се тако још у праисторији смењују културе Сармата, Келта, Гота и других народа.

Апатин се први пут спомиње у писаним документима 1011. године, а име је добио по опатији Калоцке бискупије. У XИВ и XВ веку на овим просторима су феудална имања, чији су господари подигли дворце око којих се насељавају рибари, ловци, лађари и воденичари. Апатин се 1417. године спомиње као посед Стефана Лазаревића. Под турску власт пао је 1541. године и био под њом пуних 140 година.

центар апатинДео избеглица из велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године насељава се у Апатину, Сомбору и Пригревици. 1748. године у Апатин долазе немацки колонисти, а српска насеља су силом расељена, углавном у Стапар. Колонисти су дошли из разних крајева. Сабирни центар је био у Улму, а одатле су превожени Дунавом до Апатина, који је постао главна база немачке експанзије у Војводини, добијајући притом и посебну подршку у развоју. Недалеко од пристаништа подигнута је црква и изграден центар са тргом. Подижу се јавне зграде, школе, рибарске станице, занатске радионице и стамбене зграде. Дворска комора убрзано подиже и привредне објекте: 1756. пивару и пецару, а 1764. једну од највећих текстилних радионица у Бачкој. 1760. године Апатин је проглашен за град и стално трговиште са посебним статусом.

Крајем XВИИИ века катастрофална поплава продрла је у стари центар, уништила га са свим објектима, те са собом однела и пола насеља. апатин стара сликаНови центар формиран је североисточно од Пиваре, чиме је утемељено уобличавање града које се у великој мери сачувало и до данас. Током XВИИИ и прве половине XИX века Апатин је доживео снажан економски успон, пре свега захваљујући занатству, трговини и бродоградњи. Вец 1869. године основане су банке и штедионица, чиме су отворена врата и убрзаном индустријском развоју. Велики број циглана (36) производио је циглу и цреп, а њима су градени и покривени многи објекти у Бечу и већина у Пешти. 1912. године Апатин је повезан железницком пругом са Сомбором и Сонтом. 1920. године основано је бродоградилиште, које је у новије време модернизовано и једино на целом току Дунава опремљено специјалним лифтом за брзо извлачење бродова на док.

Општина Апатин се може похвалити бројним манифестацијама попут: Апатинске рибарске вечери, Мајске свечаности у Пригревици, Грожђебал у Сонти, Петровдански сабор, Личка Олимпијада, Цyцлон он тхе беацх, Дунавси полумаратон, Национална изложба Ц.А.Ц, Специјализоване изложбе, Купусинско лето-игре без граница, Ромска ноћ,ТИД регата.

Извор: turizamzavasinas.com